Тридесет година без правде за Добровољачку

Тридесет година је прошло од страдања младих војника и њихових старјешина, а полако се губи нада да ће злочинци икада бити кажњени, каже Богдана Томовић, мајка убијеног војника Здравка. У колони која је напуштала Сарајево, Здравко је возио двојицу генерала.

„На телевизији се све видјело, и све се јавно зна. Моје дијете је ту погинуло, у тој команди, и то екстремиста се попео на хаубу и пуцао је у мог Здравка право“, рекла је Богдана Томовић, мајка убијеног војника.

Не мири се Богдана са ставом Тужилаштва да је њен син био законита војна мета. У истој колони, али у санитетеском возилу био је и Обрад Гвозденовић, такође младић из Хан Пијеска. На ту дјецу каже пуцали су људи који су некад служили исту војску.

Иду тешки дани, сама сам. Немаш снаге. Јер мој Здравко и Обрад Гвозденовић, они су јединци, два момка са Хан Пијеска. Нису оставили породицу, каже Богдана.

Милан Романић, адвокат породица двојице убијених војника, каже да одлука може бити или подизање оптужнице или одлука о неспровођењу истраге. Истрага је поново покренута тек након интервенције Уставног суда, каже Романић.

„То одражава слику стварног стања у БиХ, а то је нерад, неефикасност, политички утицај на Тужилаштво, заштита високопозиционираних политичара, а то су Ејуп Ганић, Јусуф Пушина. Умро је један осумњичени, Јово Дивјак је умро, умиру свједоци“, рекао је Милан Романић, адвокат.

Романић чак каже да су му се након обустављања истраге јавили бројни свједоци, и понудили своје исказе. Каже да му је непознато да ли је Тужилаштво покушало да ступи у контакт са некима од њих. Значајан дио документације и архивске грађе о злочину у Доборовољачкој Тужилаштву су доставиле и институције Републике Српске.

„Оно што могу са сигурношћу да кажем, а то говорим зато што знам који је доказни материјал досталвјен, да је једина исправна одлука подизање оптужнице и потврђивање оптужнице од стране Суда“, рекао је Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих.

Понашање БиХ правосуђа говори да је стратегија заправо била да овај случај временом нестане, каже Којић. Припадници „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, МУП-а и Територијалне одбране БиХ напали су колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. маја 1992. године. У нападу су убијена 42 војника, заробљено је њих 207, а дан касније деветорица заробљених су убијена.