Окупили смо се данас, поводом годишњице пробоја посљедњих јасеновачких логораша, као и поводом Дана Града Бање Луке, испред споменика на којем је изображена Топола ужаса, један од симбола и свједока јасеновачког система логора смрти.

Добри обичаји налажу да се баш на овом мјесту и баш овим поводом подсјетимо најосновнијих чињеница о овом највећем логору у Независној Држави Хрватској у којој је почињен геноцид над српским народом, и највећем појединачном стратишту нашег народа током Другог свјетског рата.

Јасеновачки систем логора смрти основан је са примарном намјером уништења Срба, Јевреја и Рома. Све друге подјеле и разврставања логораша можемо пратити унутар ове три групе. Поред народа одређених за уништење у Јасеновцу су страдали појединци који су припадали признатим народима у Независној Држави Хрватској углавном зато што их је усташка власт видјела као противнике настајућег поретка.

 Припреме за формирање јасеновачког система логора смрти почеле су у јулу 1941. године када је постало јасно да ће госпићка група логора смрти бити ликвидирана. Сам логор формиран је у другој половини августа 1941. године. Логорски систем чинило је више логора: логор 1 Крапје, Логор 2 Брочице, Логор 3 Циглана, лгор 4 Кожара, логор 5 Стара Градишка. Поред логорских мјеста, у оквиру логора Јасеновац је основано и неколико економија које су биле смјештене у испражњеним српским селима у околини логора као што су Млака или Јабланац. Највеће стратиште јасеновачког система логора смрти била је Доња Градина.

Први логораши допремљени су из ликвидиране госпићке групе логора смрти, односно из госпићке казнионе, логора Јадовно на Велебиту и логора Слана и Метајна на острву Пагу. Логораши су допремани у Крапје и Брочице гдје су боравили до средине новембра 1941. године када су ова два логора ликвидирана, а преостали логораши премјештени у само мјесто Јасеновац, у логор 3 Циглана. Од између 4.000 и 5.000 логораша који су допремљени у Крапје и Брочице, у Циглану је премјештено око 1.500 људи. Остали су поубијани углавном у данима премјештања логораша.

           Да би са једне стране била прикривена стварна намјена логора, а са друге стране да би и сам рад био у служби смрти, јасеновачки логораши били су разврстани у 3 групе према потребама јасеновачке економије.

• У прву групу улазили су мајстори, занатлије и људи са специфичним знањима која су усташама била потребна за организовање логорске економије. Припадници ове релативно малобројне групе имали су најбољи изглед да преживе логор.
• Другу групу чинили су интелектуалци и људи са знањима и занимањем који нису били од користи за усташку јасеновачку економију. Однос према припадницима ове групе био је посебно окрутан и укључивао је чак и психолошке експерименте.
• У трећу групу улазио је највећи број логораша. Чинили су је неквалификовани радници, земљорадници, и људи без посебних вјештина и знања потребних за усташку јасеновачку економију. Припадници ове групе били су распоређени на најтеже послове, а након завршеног конкретног посла били су ликвидирани. Овакав третман био је омогућен усљед сталног прилива нових логораша са читавог државног територија Независне Државе Хрватске.

О природи овог логора говори податак да је за неометано функционисање логорских послова и економија било потребно око 3.000 логораша. Оволико су углавном износили и смјештајни капацитети логора. Ипак, поред ограничених потреба и капацитета, Хрватско домобранство је 27. априла 1942. године издало документ у којем стоји да јасеновачки логор може примити неограничен број људи.

Поред чињенице да је јасеновачки логор био највеће појединачно стратиште Срба Јевреја и Рома на територији Независне Државе Хрватске, он је био и саставни дио европског система репресије над цивилним становништвом. Његов статус у европским оквирима током Другог свјетског рата најбоље је дефинисао један од доајена науке о холокаусту др Јуда Бауер ријечина да је Јасеновац „ако ништа друго, био окрутнији од својих европских парњака“.

Агонија јасеновачких логораша окончана је 22. априла 1945. године када је посљедња група од око 800 логораша кренула у пробој из логора 3 Циглана. Пробој је преживило свега стотињак логораша.

На крају да се вратимо овом мјесту на којем стојимо. Већ је речено да је Топола ужаса симбол јасеновачког система логора смрти. Колико је овај симбол важан говори и чињеница да је бањалучко удружење бивших логораша у парку Младен Стојановић засадило Спомен тополу као истовремени симбол живота и побједе и симбол преживљеног Јасеновца.

На исти начин, у укупном памћењу нашег народа, сам Јасеновца, поред оног мучног садржаја има и онај мученички, мартиролошки, који нам даје за право да га видимо и као симбол слободе, јер његови логораши, у памћењу српског народа, нису постали само нијеми лешеви, већ сјеме из којег је никла Република Српска.

Републички центар можете пратити на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.