Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Виктор Нуждић оценио је чистом провокацијом то што је недавно хрватски предсједник Зоран Милановић у Дервенти одликовао злогласну бригаду ХВО. Јер, управо су у Дервенти и Броду причињени звјерски злочини над Србима, док је хрватска војска отварала логоре за њих.

Овако, у интервјуу за „Новости“, говори Нуждић и подсјећа да су Срби у тим логорима мучени и убијани.

– Милановић треба да се поклони жртвама, али српским и обиђе гробове који су „бојовници“ оставили иза себе не само у Броду и Дервенти – истакао је Нуждић.

Вјерујете ли да ће породице српских жртава икада дочекати правду?

– Одуговлачење процеса у којима се суди починиоцима злочина над Србима један је од начина да се обесмисле злочини али и да се једноставно пусти времену да учини своје. Ако узмемо у обзир само први масовни злочин у протеклом рату у БиХ, а ријеч је о злочину у Сијековцу, потпуно је јасно какав је однос дјелиоца правде према српским цивилним жртвама! Умиру свједоци, као и починиоци злочина. Због тога је и стратегија рада на предметима ратних злочина доживјела фијаско, све се ради да се одржи теза о Србима као јединим кривцима за сва зла у протеклом рату.

Колико посмртних остатака Срба је пронађено од оснивања Института за нестала лица БиХ?

– Непосредно након формирања Института за нестала лица (ИНЛ)БиХ, тражење посмртних остатака Срба скрајнуто је у други план. ИНЛ је од свог оснивања до данас ријешио 58 случајева са списка несталих из Српске. Међутим, ни сви ти случајеви нису резултат рада ИНЛ, јер је одређен број ријешен прије формирања ИНЛ. Још се трага за посмртним остацима 1.646 људи.

Према вашем мишљењу, да ли ће Махмуљин бити изручен на издржавање затворске казне?

– Шта год да се деси са Махмуљином, а вјерујте да је тешко прогнозирати да ли ће икада он бити изручен БиХ, оно што с правом могу рећи да је на дјелу изругивање правди, поготово када се има у виду како су страдали српски цивили и заробљени припадници Војске РС на Озрену. Свједочења су стравична, и не можете да не будете разочарани што већ одавно, заједно с Махмуљином, иза решетака нису и многи други који су за те злочине одговорни.

Командант Петог корпуса такозване Армије БиХ Атиф Дудаковића и још шеснаесторица припадника тог корпуса починили су стравичне злочине над српским цивилима и заробљеним припадницима ВРС на подручју Крајине, ипак породице жртава које су изгубиле вјеру у правосудне органе.

– Већ сам напоменуо да умиру и свједоци, као и починиоци злочина, а да је у конкретном случају већ преминуо један оптуженик. Без обзира на све тешкоће, опструкције, неуважавање чињеница и аргумената, нећемо одустати од вјере у неке позитивне ишоде, односно осуђујуће пресуде за високорангиране команданте такозване Армије БиХ, као и непосредне извршиоце злочина. Иако то неће бити на онај начин на који прижељкујемо, а то је да се коначно стане у крај стереотипима о рату у БиХ, постоји нада да ће један број поступајућих тужилаца, који су и до сада показали да професионално раде свој посао, „на чистац“ изнијети барем дијелић истине о страдању Срба. Самим тим и омогућити да се починиоци страшних злочина над Србима адекватно казне. Опет кажем, овим темпом и на овај начин то неће бити могуће у мјери коју заслужују не само породице убијених, него и преживјели који су кроз логоре под контролом Бошњака и Хрвата прошли праву голготу.

Уколико узмемо у обзир да оптужени за ратне злочине над Србима за своје „убилачке походе“ бивају награђени слободом, као што је то случај са Драганом Викићем и Насером Орићем, док Срби издржавају затворску казну, можемо ли рећи да је ово наставак фалсификовања историје?

– С обзиром на то да је у свјетску јавност одаслата слика о Србима као „лошим момцима“, и да се својски радило на оваквој пропаганди уз помоћ појединаца из међународне заједнице и медија наклоњених Бошњацима и Хрватима, као и Хашког трибунала, можемо с правом рећи да се и пресуде користе како би се писала историја са искривљеним чињеницама. Покушавамо одговорити на покушаје фалсификовања на начин да сва истраживања, како властита тако и других аутора, те судионика одређених догађаја у Одбрамбено-отаџбинском рату, публикујемо и промовишемо. Надаље, у неколико наврата смо организовали и „Дане сјећања“ у оквиру којих смо, низом пригодних догађаја, указивали на значај културе памћења. Били смо у прилици да помогнемо у снимању документарних филмова о догађајима и злочинима над Србима у протеклом рату, а није изостала ни сарадња са бројним институцијама у Србији. Поједина издања, попут монографије о женама жртвама рата, промовисана је и изван граница региона.

Да ли ће истина о злочинима над Србима остати завијена у сарајевски мрак?

– Масовно смо страдали у Првом и Другом свјетском рату, доживјели геноцид у НДХ, а није нас заобишао ни погром у овом посљедњем. Само из западнокрајишких општина је са вековних огњишта протјерано 120.000 људи, а у лето и јесен 1995. године почињени су страшни злочини над људима са тог подручја. Очекујемо да их стигне правда.

С којим циљем и намјером је објављен “Атлас злочина“, те да ли је у плану објављивање наставка “Атласа”?

– „Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата“ један је од одговора на игнорисање српских жртава. Само у првом дијелу, који се односи на 1992. годину, сви који то желе могу видјети да, упркос настојањима да се фалсификују чињенице и игноришу кривичне пријаве МУП-а Српске о почињеним ратним злочинима, има много посла за правосуђе у БиХ!

У наредном периоду бавићемо се и другим ратним годинама. Нажалост, имамо материјала и истрајаћемо на томе да се, барем на овај начин, одужимо нашим жртвама. Морам рећи да је свака досадашња промоција Атласа наишла на одобравање, прије свега, породица жртава, јер је многима од њих ово једина сатисфакција за дугогодишњу неправду и бол која никада неће проћи.

Срби из Сарајева су били изложени најстрашнијим тортурама.

– У 214 места заточења на подручју овог града, а логор „Силос“ у Тарчину је затворен 27. јануара 1996. године! Звјерска убиства на највеће хришћанске празнике довољно говоре у прилог тврдњи да се Србима на терет не може ставити „злочиначки жиг“. То, напросто, не одговара истини.