На суђењу некадашњем команданту Трећег корпуса Армије РБиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, Тужилаштво БиХ данас је затражило од Суда да казни оптуженог у складу са законом, јер сматра да су њихови докази потврдили све релевантне чињенице из проширене оптужнице, а бројна свједочења да је био укључен у формирање одреда „Ел муџахедин“.

Тужилац Седин Идризовић је у завршној ријечи навео изјаве бројних свједока, међу којима су и припадници Трећег корпуса, који су потврдили да је Махмуљин био укључен у формирање одреда „Ел муџахедин“, те да је био информисан о отимању, злостављању и убијању заробљених српских војника и цивила.

„Задатак 3. корпуса била су оперативна дејства на подручју Возуће, а његов командант је донио одлуку о употреби одреда жЕл муџахединж за извршење најтежих задатака, првенствено пробијање непријатељских линија и обезбјеђивање даљих несметаних борбених дејстава“, навео је Идризовић.

Он је додао да је Махмуљин успоставио ефективан систем функционисања у својим јединицама, па и у одреду „Ел муџахедин“ у којем је његов ауторитет био неупитан, те да је подржавао њихово карактеристично практиковање вјере.

Тужилац је нагласио да су преживјели свједоци потврдили да је Махмуљин био упознат да су припадници одреда у акцији „Прољеће 95“ заробили 11 припадника Војске Републике Српске и више од мјесец дана их држали у нечовјечним условима, након чега су их предали Војној полицији у Зеници.

Идризовић је навео да је овај озлоглашени одред, који се сматрао припадницима Армије РБиХ, 10. септембра 1995. од муслиманске војске отео 54 српска заробљеника, од којих су три жене раздвојене од мушкараца, и одведени у логор Каменица.

„У протоколу команданта за безбједност наведено је да је командант корпуса био упознат о отимању, заробљавању и злостављању ових заробљеника, што су потврдили и његови подређени током свједочења“, рекао је тужилац.

Он је подсјетио Судско вијеће на свједочење бившег припадника одреда „Ел муџахедин“ који је испричао да је у логору на 13. километру, у рејону размјештања, извршен прави покољ заробљених ножевима и моторним пилама, да је један био објешен на трешњу, да су неки везани лежали на травњаку, те да је од 10 затворених у једној кући један прешао на Ислам.

„Убијене су држали закључане у кући са закованим прозорима, а када се почео ширити непријатан мирис стављени су у камионе и одвезени. Логор се налазио поред пута којим су пролазили војници разних јединица и могли су видјети шта се дешава“, цитирао је тужилац исказ свједока.

Он је додао да су од 51 заробљеника само четири преживјела. Мали број убијених је ексхумиран у близини логора, док се остали воде као нестали.

Тужилац је у 20 тачака навео све чињенице које потврђују да је Махмуљин био надређен одреду „Ел муџахедин“, да је био у саставу Трећег корпуса и користио њихов печат, грб и заставу. Нагласио је да је издавао наредбе које је одред континуирано извршавао.

„Одред „Ел Муџахедин“ је, према исказима свједока, логистички био подржан из војне базе Трећег корпуса, а операције „Прољеће 95“ и „Фарс 95″ не би могле бити изведене без артиљеријске, инжињеријске и санитетске подршке“, навео је Идризовић.

Током вишечасовног изношења завршних ријечи, тужилац се осврнуо и на попуњавање јединица домаћим и страним добровољцима. Рекао је да је списком добровољаца, од којих се 60 одсто јавило у Зеници, располагало Министарство одбране, а да је команда Трећег корпуса водила персоналну евиденцију.

„Одред „Ел муџахедин“ био је попуњен 110 одсто. Његови припадници нису достављали права имена због страха за личну и безбједност њихових породица које су остале у земљи из које су дошли. Они су обучавали војнике Трећег корпуса и похађали школу за официре. Присуствовали су састанцима и реферисањима код надлежних команданата уочи извођења борбених дејстава“, навео је тужилац.

Идризовић је нагласио да је, према међународном обичајном праву, дужност команданта да спријечи или казни починиоце злочина, а уколико то не учини, налаже се његово кажњавање.

„Командант се не може ослободити одговорности ако ништа није учинио. Његова дужност је да издаје наређења која ће спријечити злочине и да их пријави надлежним органима“, рекао је Идризовић.

Оптужница терети Махмуљина да, као командант Трећег корпуса у чијем саставу је дјеловао и одред „Ел муџахедин“, није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над заробљеним српским цивилима и војницима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Према оптужници, припадници одреда „Ел муџахедин“ су од јула до септембра 1995. године убили најмање 55 заробљених српских цивила и припадника Војске Републике Српске.

Изношење завршних ријечи одбране заказано је за 11. новембар.