На суђењу оптуженима у предмету „Ђуро Матузовић и други“ за прогон српског становништва убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама почињеним у Орашју, свједок Иштван Михалик рекао је да су командне структуре из Хрватске биле надређене и изнад оптуженог Матузовића.

Михалик је нагласио да је у септембру 1992. године, као војно лице из Осијека у Хрватској, упућен у Посавину, гдје је био оперативац на истуреном командном мјесту.

Он је навео да је командант истуреног командног мјеста био Фрањо Чебић и да је поступао по његовим усменим наредбама, јер се, како је навео, због динамике ратовања у то вријеме нису издавале писане наредбе.

– Папир није значио ништа јер се морало прилагођавати ситуацији – рекао је Михалик, преноси Бирн.

Он је навео да је командант бригаде примао наређења од истуреног командног мјеста, које је било формирано у мају.

Михалик је навео да је у командној хијерархији изнад истуреног командног мјеста била Оперативна група Источна Посавина на челу са Винком Штефанеком, а да је у јуну формирано Славонско ратиште под командом Петра Стипетића, као надређеног свим јединицама.

За Ђуру Матузовића, команданта 106. бригаде ХВО-а, Михалик је рекао да је био оперативац.

Свједок је навео да је Војна полиција, на чијем је челу био Перо Винцентић, већ била формирана када је он дошао.

Према његовим ријечима, Војна полиција је подносила извјештаје истуреном командном мјесту, а добијала их је и Безбједносно-информативна служба из Оперативне групе.

Михалик је навео да му је познато да су у школи у Доњој Махали били затворени српски цивили и војници, што је, како тврди, било „добро због њихове безбједности“.

– Имали су шансе да преживе. Долазила је војска и из Хрватске у то лудо вријеме – рекао је Михалик.

Он је испричао да је морао добити дозволу од Чебића када је ишао да посјети пријатеља који је био затворен у школи, којем је носио је цигарете и друге потрепштине.

Михалик је навео да је Војној полицији био надређен командант Славонског ратишта.

Одговарајући на питања тужиоца Миланка Кајганића, свједок је рекао да су у истуреном командном мјесту били само он и Чебић.

Кајганића је интересовало како су њих двојица успјела командовати свим јединицама, на шта је свједок рекао да су биле само 104. и 106. бригада, као и Војна полиција.

Он је додао да су касније стизале друге бригаде, али да нису имале довољно људства и средстава.

Свједок је рекао да се нису крили од међународних снага кад су долазили из Хрватске.

– Чиста команда као суза. Ја сам послат из Зборног подручја Осијек – рекао је Михалик.

Он се није сагласио с тужиоцем да је Војна полиција била одговорна 106. бригади.

Михалик је рекао да му није познато да су затворени цивили вођени на копање ровова, гдје су гинули.

С Матузовићем су оптужени Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић за прогон српског становништва – убиствима, затварањем, мучењем, силовањима и другим радњама почињеним у Орашју.

Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а, те војне и цивилне полиције у Орашју.

Суђење ће бити настављено у септембру.