Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић оцијенила је као непримјерено малу казну Суда БиХ од 10 година затвора команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над Србима у Завидовићима и Возући 1995. године, те напоменула да су у муџахединском кампу заробљене Српкиње вишеструко силоване, а због застрашивања нису свједочиле.
Ове жене су требале да изађу и да свједоче на Суду БиХ, међутим, у мјестима која граниче са ФБиХ долазе људи из тог ентитета и пријете женама, које и данас у миру, али у страху не смију да изађу и свједоче јер нису заштићене од зликоваца који долазе из ФБиХ – истакла је Рајилићева.
Рајилићева је рекла да, осим за Возућу, постоје и други слични случајеви застрашивања српских жена које су преживјеле голготу да свједоче, јер Суд и Тужилаштво БиХ ништа не чине да их заштите.
Она је истакла да је Удружење жена жртава рата Републике Српске незадовољно казном Махмуљину, те да се нада да ће у другостепеној пресуди казна бити увећана бар још за два пута, иако би требало да му буде изречена доживотна казна затвора, ако већ не постоји смртна казна у БиХ.
– Суд БиХ овим по стоти пут потврђује да ради против српских жртава рата. Неприхватљиво је да се Махмуљин осуди на 10 година затвора, јер су силоване Српкиње у кампу муџахедина у Гостовићу, 30 српских села је спаљено, муџахедини су ритуално одсијецали српске главе на том подручју – рекла је Рајилићева Срни.
Она је рекла да Суд БиХ још једном показује да има двоструке аршине, јер су за много мање злочине Срби осуђивани на 15 и 20 година затвора.
Када је ријеч о злочинима над Србима, каже Рајилићева, „Бошњаци могу да раде шта хоће, нико им не може ништа, могу и лажно да свједоче“.
Суд БиХ осудио је данас првостепеном пресудом команданта Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиба Махмуљина на десет година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Муџахедини из одреда „Ел муџахедин“, пристигли из арапских и других исламских земаља, брутално су одсијецали главе српским војницима, а потом тјерали остале српске заробљенике да љубе одсјечене главе, о чему је снимљен и документарни Филм „Љуби брата“.
Стручњаци за борбу против тероризма сматрају да се прва велика војна операција „Исламске државе“, уз масовно ритуално одсијецање глава хришћанима, десила управо након паљења и рушења Возуће 1995. године. Деценијама послије су услиједили бројни терористички напади на тлу Европе.