Без процесуирања свих ратних злочина немогуће је доћи до суштинског помирења међу народима у БиХ, а земља у којој се релативизују или потпуно негирају злочини над Србима нема перспективу.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” Виктор Нуждић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, те пита како градити помирење у земљи у којој члан Предсједништва БиХ Денис Бећировић оптуженог за најтеже ратне злочине Атифа Дудаковића јавно назива “херојем”.

– С друге стране, члан Предсједништва Жељко Комшић српске жртве у Јошаници, међу којима су у највећем броју жене, дјеца и старци, назива “агресорима”, што је још страшније – каже наш саговорник.

ГЛАС: Зашто су ратне теме и злочини и даље једна од најактуелнијих прича у БиХ иако је од завршетка рата прошло скоро 30 година?

НУЖДИЋ: Нажалост, правда није задовољена ни скоро три деценије од завршетка ратних сукоба, а породице српских жртава и даље нису добиле сатисфакцију у виду кажњавања одговорних за убиства њихових најмилијих. Ту имамо и бројне случајеве да се Србима пред Судом БиХ изричу драконске казне, које су често одређене без чврстих доказа за кривицу оптужених, док се, с друге стране, за готово иста кривична дјела оптуженим Бошњацима пресуђује симболично или чак бивају ослобођени било какве одговорности.

ГЛАС: Можете ли навести неколико конкретних примјера?

НУЖДИЋ: Средином ове године Сенад Гаџо је пред Судом БиХ ослобођен одговорности за злочине над Србима у сарајевском насељу Храсница, као и други оптужени у том предмету, а у образложењу пресуде наведено је да се оптужба заснива само на једном свједоку, као и да исказ свједока није био такав да не оставља никакву сумњу у кривицу. С друге стране, пред истим судом Драган Маринковић је осуђен на осам година затвора за наводни ратни злочин на подручју Милића. Осуђен је само на основу изјаве супруге једне од жртава која је на суђењу признала да појма нема ко је починио злочин! Штавише, оптуженом Маринковићу рекла је да “ако он није починио злочин, нека каже ко је”?! Затим, прошле године Суд БиХ ослободио је кривице Едхема Годињака и друге за монструозне злочине над Србима у Трнову, а ослободили су и Агана Рамића јер, како се наводило у пресуди, није утврђено да ли је српског дјечака код Коњица тукао кундаком пушке или је то радио рукама и ногама!? На другој страни, Драган Станојевић био је осуђен на седам година затвора јер, како се наводило у пресуди, није спријечио премлаћивање једног лица бошњачке националности од стране групе непознатих војника. Невјероватно, али истинито.

ГЛАС: Малочас сте поменули злочин у Јошаници, а жестоке реакције у јавности изазвала је недавна информација да су двојица оптужених за тај злочин, одлуком Владе ФБиХ, добили ангажман у надзорном одбору једне фирме намјенске индустрије у том ентитету.

НУЖДИЋ: Да, ради се о Фериду Буљубашићу и Ахмету Сејдићу, које је федерална влада, ваљда, одлучила да награди за учествовање у масакру над српским цивилима у Јошаници. На тај начин не може се градити повјерење нити помирење. Ми не споримо да и међу припадницима нашег народа има оних који су починили ратне злочине и такви треба да одговарају. Међутим, не може се помирење градити на томе да су једни искључиви кривци, док су други искључиво жртве.

ГЛАС: Како гледате на недавно хапшење предсједника Суда БиХ Ранка Дебевца?

НУЖДИЋ: Суд БиХ је неуставна категорија, а институција у којој се хапси њен предсједник никако не може бити озбиљна. То је нечувено и у нецивилизованом друштву, а не у једној земљи која претендује да буде чланица ЕУ. Хапшењем Дебевца Суд БиХ нема више било какав кредибилитет, те се не може очекивати да било шта уради када је ријеч о кажњавању оних који су чинили злочине над Србима.

ГЛАС: У току је процес против предсједника Српске и директора “Службеног гласника” пред Судом БиХ. Какав епилог очекујете?

НУЖДИЋ: То је политички суд. Видјели смо да је од подизања оптужнице одржано већ треће рочиште. То иде експресно. Тај процес је незаконит. С друге стране, 30 година чекамо на процесуирање оних који су чинили злочине над Србима. То можемо видјети и на примјеру поступка који се води против Атифа Дудаковића и других који су оптужени за убиство више од 300 Срба, углавном цивила. У процесима против оних који су оптужени да су чинили злочине над Србима излази се у сусрет када је ријеч о отказивању рочишта и уважавају се све примједбе и жеље. Видјели смо и сада у процесу против предсједника Додика да једноставно судија не дозвољава помјерање термина. На другој страни, српске жртве чекају три деценије на правду. Нико нема разумијевања и ти процеси иду унедоглед.

ГЛАС: Суђење које већ годинама привлачи велику пажњу јавности је оно које се води против команданта Петог корпуса тзв. Армије БиХ Атифа Дудаковића. Назире ли се крај том процесу?

НУЖДИЋ: Суђење Дудаковићу вјероватно је најбољи доказ на који начин се третирају злочини над Србима. Иако постоје безбројни докази о Дудаковићевој кривици – уосталом, човјек се снимао док је наређивао паљење српских кућа и стријељање ратних заробљеника – крај том процесу још није на видику. Прво се годинама чекало на подизање оптужнице, која је коначно потврђена тек у октобру 2018. Затим се отезало с почетком суђења, а кад је оно коначно кренуло, прво је дошла корона, па се онда оптужени напрасно почео “разболијевати”, па је одгођено једно рочиште, па онда друго…

ГЛАС: Колике су шансе да је стварно био болестан?

НУЖДИЋ: Иако “болестан”, Дудаковић је у то вријеме обилазио разне јавне трибине, држао “патриотске” говоре, обилазио архиве из којих је могао несметано да узима грађу која је за њега потенцијално инкриминишућа. Човјек који се терети за убиство више од 300 Срба у западнокрајишким општинама, у највећем броју то су били цивили, и данас ужива статус “хероја” међу политичарима у Сарајеву. Јасно је да ће они учинити све да до осуђујуће пресуде Дудаковићу никад не дође. Исто као што су омогућили Сакибу Махмуљину, који је осуђен на само осам година затвора за стравичне злочине над Србима у Возући и на Озрену, да без било каквих проблема напусти БиХ и оде на “лијечење” у Турску.

ГЛАС: Недавно је Савјет министара БиХ продужио рок за спровођење Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина до краја 2025. године. Шта то конкретно значи?

НУЖДИЋ: Такву одлуку поздрављамо, јер је највише непроцесуираних злочина почињено над Србима. Желим да вјерујем да ће српске жртве и породице убијених, макар дио њих, коначно добити неку правну сатисфакцију. Међутим, тешко је бити превелики оптимиста будући да је било покушаја опструкције доношења стратегије, а затим и њеног усвајања. Као што сам већ неколико пута поновио, све док српске жртве не буду третиране на исти начин као жртве других народа у БиХ, ратне теме и болне ране из прошлости и даље ће бити оно што нас оптерећује. Равноправан третман у процесуирању ратних злочина и пијетет који мора да се има према свим жртвама, без обзира на то ко су и одакле су, једини је пут ка истинском помирењу.

Стручњаци из иностранства

Да је Центар препознат и у свијету као релевантна институција, каже Нуждић, показује и податак да је све више научника из Европе заинтересовано за рад Центра, за спроведена истраживања и карактер сукоба деведесетих година прошлог вијека. Он је указао да све ово најбоље илуструје примјер младог истраживача са Сорбоне који се Центру обратио са захтјевом за приступ информацијама и истраживањима.

– Одбранио је мастер тезу на Сорбони на тему страдања Срба у Дервенти и пробоја коридора. То је до сада било несвојствено. О томе колико је то значајно говори и податак да нам се јавио још један млади научник из Француске који, такође, припрема мастер тезу – каже Нуждић.

Извор: РТРС