Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истакао је да ни три деценије након страдања Срба из Мостара и долине ријеке Неретве нема воље надлежних да се расвијетли судбина 83 нестала Србина и да се процесуирају ратни злочини над српским цивилима и ратним заробљеницима.
Он је указао да су преостали Срби у Херцеговачко-неретванском кантону сада у веома тешком положају и диксриминисани, што потврђује и чињеница да не могу да се запосле у институцијама и јавним предузећима.
Пред најездом хрватских и муслиманских војних и паравојних формација током јуна 1992. године, напомиње Линта, протјерано је више од 30.000 Срба из долине Неретве, односно Мостара, Коњица и Чапљине, а више од 400 их је убијено или се води као нестало.
– Хрватска војска, ХВО и ХОС на челу са генералом Јанком Бобетком покренули су велику војну акцију која је трајала од 7. јуна до 26. јуна 1992. године с циљем етничког чишћења српског народа са тог подручја – навео је Линта.
Он истиче да је 15. јуна 1992. године запаљена, а нешто касније и минирана, Саборна црква Свете Тројице у Мостару, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве, саопштено је из Савеза Срба из региона.
– Имовина протјераних Срба је систематски опљачкана или уништена. Током крвавог јуна 1992. године горјело је све што је српско. На подручју Мостара у току рата постојало је 10 логора и 28 објеката у којима су Срби затварани, звјерски мучени и убијани – навео је Линта.
Он истиче да нема адекватне казне за убиства, прогоне и мучења заробљених Срба у долини Неретве.
– Четири припадника ХОС осуђена су на 24 године затвора за злочине почињене 1992. у логору Дретељ код Чапљине и Војној амбуланти у Мостару – напоменуо је он.
Линта наводи да, према последњем попису становништва, у Мостару данас живи свега око 4.000 Срба а прије рата их је било више од 30.000 Срба.
– Највећи дио српске имовине и даље није обновљен. Многи Срби су продали своје станове и куће, али неки још желе да обнове и сачувају своја огњишта – додао је Линта.