Којић: Три деценије након „Олује“ правосудне институције ћуте

Готово три деценије од хрватске акције „Олуја“ највећег етничког чишћења у ЕвропИ од Другог свјетског рата, надлежне правосудне институције, како Хашки трибунал, тако ни домаће правосуђе, нису учинили ништа да, барем дјелимично, ублаже неправду и пруже сатисфакцију крајишким Србима за претрпљене страхоте, истиче за Срну директор Републичког центра та истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

„Хрватска се никада није суочила са прошлошћу, напротив!

И данас смо, као и свих протеклих година, свједоци да се Олуја слави као велика побједа и ослобођење окупираних дијелова Хрватске, а поруке које долазе са ових скупова још једна су потврда да се они, који их шаљу, никада нису одрекли идеологије из Другог свјетског рата“, рекао је Којић.

Он је додао и да се то може видјети и након посљедњих иступа групе тамошњих бискупа о систему логора смрти Јасеновац и њихових срамотних квалификација, те подсјетио да је Хрватска једина држава на свијету која је имала логор за дјецу.

„На то треба стално подсјећати. Без обзира на свједочења, записе, геноцид над Србима у злочиначкој НДХ покушава се релативизовати што се, нажалост, чини и са злочинима почињеним током деведесетих година прошлог вијека“, навео је Којић.

Којић је рекао и да су срамне одлуке Хашког трибунала којима су ослобођени хрватски генерали за злочине почињене у „Олуји“ и однос хрватског правосуђа, те готово цјелокупне јавности према погрому дојучерашњих комшија, дале потпуно искривљену слику о бруталним злочинима над српским цивилима.

„А ти злочини су се дешавали на њиховим кућним праговима и у непрегледној избјегличкој колони“, навео је Којић. Према његовим ријечима, у потпуности су се обистиниле злослутне ријечи некадашњег хрватског предсједника Фрање Туђмана о „ударцима које треба задати да Срби потпуно нестану!“.

Он је подсјетио и да је „Олуја“ била само увод у, за Србе, страдалничку 1995. годину, јер су потом услиједиле заједничке акције Хрватске војске, ХВО и такозване Армије БиХ, у којима су почињени бројни, до данас некажњени злочини, а из 13 западнокрајишких општина протјерано 120.000 људи.