Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих, захвалио је појединој групи поступајућих тужилаца Тужилаштва БиХ због намјере да се дође до значајних оптужница, између осталих, и оне за Добровољачку улицу.
Он је рекао да је од почетка рада Тужилаштва БиХ до 2013. године само 48 лица било оптужено за злочине над Србима, док је од 2013. до 2021. године 208 лица оптужено за злочине над Србима.
„Постоји једна група тужилаца који заиста желе да раде свој посао, који желе да користе ресурсе инститиција Републике Српске што је неопходно да дођемо до оптужнице. Успјели смо материјализовати све доказе које имамо и свједоке који су били спремни да посвједоче у тим предметима да дођемо до оптужница“, рекао је Којић за АТВ.
Он је додао да не може нити задоваљан како Тужилаштво генерално ради.
„Али данас имамо Ејупа Ганића на оптуженичкој клупи, Дудаковића, имамо Махмуљина који је осуђен и био је на оптуженичкој клупи. Имамо Дрековића који је исто тако на оптуженичкој клупи и врло брзо се очекује завршетак тог процеса. То су све јуди који су високо позиционирани“, истакао је Којић.
Којић је навео да Суд БиХ опструише поједина суђења, а као примјер је навео Атифа Дудаковића, којем је главни претрес одгођен због болести док он истовремено вози аутомобил и учествује у саобраћајној незгоди. Када је у питању суђење Ејупу Ганићу и још деветорици оптужених у случају Добровољачка, Којић је сигуран да ће бити огромни притисци у вези са тим процесом.
„Суд је у суштини, мање-више, наклоњен Бошњацима. Наравно да ће бити притисака, и наравно да Ганић има људе у оквиру обавјештајних структура који су му наклоњени и који раде за њега. Знате да су подигли кривичну пријаву против садашњег главног тужиоца и два претходна због, како кажу, одређених пропуста у истрази. Они то раде управо да врше тај притисак. То је правни нонсенс, да ви поднесете кривичну пријаву за нешто што треба да доказујете у главном претресу. Али, истјерали смо Ганића на суд и морамо да схватимо да је то значајна побједа институција Републике Српске заједно са поступајућим тужиоцем“, нагласио је Којић и додаје да ће проблем бити са Судом.
Говорећи о Сакибу Махмуљину, команданту Трећег корпуса тзв. Армије БиХ, којег је Суд осудио на осам година затвора, а који је напустио БИХ, Којић каже да Суд није донио мјере забране нити је два мјесеца донио упутни акт за издржавање казне и на тај начин је, каже, Суд саучесник у бјекству Махмуљина у Турску.
„Суд је омогућио Махмуљину да изврши бјекство, Махмуљин није амнестиран од тог свог потеза зато што Суд није издао на вријеме упутни акт и ако је у питању болничко лијечење, лице које је осуђено, након упутног акта, може да тражи одлагање извршења казне због здравстевног стања или лијечења. Али овдје није издат упутни акт од стране Суда нити је тражено одлагање“, објаснио је Којић.