„Свједок“ – епска прича о страдању српског народа крајем 20. вијека и раду проф. др Зорана Станковића.
Након вишегодишњих припрема и двогодишње фазе продукције завршен је рад на историјско-документарном филму „Свједок“.
Филм се реализовао у копродукцији Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, а сценарио и режију потписује награђивани режисер документарних филмова Денис Бојић.
Филм „Свједок“ првобитно је замишљен и базиран на документацији и свједочанствима специјалисте судске медицине из Београда проф. др Зорана Станковића која се тичу страдања српског народа током ратних дешавања деведесетих година на простору земаља бивше Југославије.
Нажалост, проф. др Зоран Станковић је преминуо непосредно пред почетак снимања филма.
Након његове смрти филм мијења своју форму, али не и суштину. Огољену и сурову истину о страдању Срба приказану кроз ратни пут и историјски портрет проф. др Станковића.
По ријечима режисера, овај филм представља својеврсну колективну исповијест српског народа о његовом страдању, те истовремено причу о човјеку који се игром судбине нашао у вихору ратних дешавања, човјеку који је радећи часно свој посао, на себе и кроз себе преузео свједочанство о ужасима рата.
Радећи на више од 50 масовних гробница широм бивше земље и обдукцију више од 7.500 страдалих жртава, проф. др Зоран Станковић једина је особа која је на овакав начин свједочила о размјерама страдања српског народа.
Уједно, ово је историјски пресјек који кроз филмски израз у великој мјери обједињује мапу страдања српског народа.
Само на територији Босне и Херцеговине проф. др Зоран Станковић је радио ексхумације и обдукције на више од тридесет масовних и појединачних гробница и то на локалитетима Сарајева, Тузле, Сокоца, Пала, Мостара, Билеће, Требиња, Невесиња, Каменице, Зворника, Скелана, Шековића, Кравица, Сребренице, Братунца, Сандића, Рогатице, Милића, Брчког, Брода, Угљевика, Прибоја код Лопара, Купреса, Бихаћа и Мркоњић Града.
У Хашком трибуналу био је свjедок експерт у случајевима: ген. Крстића, Милутиновића, Шаиновића, Ојданића, Павковића, Лазаревића, Лукића, Ђорђевића, Младића те Војсилава Шешеља.
У марту 2001. Зоран Станковић је оптужио Хашки трибунал да је у појединим случајевима оклијевањем да се покрену истражни процеси „манипулисао бројем жртава и документацијом“ о злочинима над Србима у Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији наводећи : „Карла дел Понте ми није одговорила на питања о случају Госпић, о Медачком џепу, ‘Олуји’, случају логора за Србе у Херцеговини, масовној гробници Лав у Сарајеву, оптужници за Алију Изетбеговића и употреби муниције са осиромашеним уранијумом.“
Уз архивски материјал и архивска свједочанства проф. др Зорана Станковића, те свједочења преживјелих чланова породица жртава, у филму су учествовали чланови његове најуже породице, чланови његовог обдукционог тима, новинари, сниматељи, адвокати. О трагичним судбинама чланова њихових породица, те о личним страхотама кроз које су пролазили у процесима идентификације, у филму свједоче бројни припадници српског народа.
Филм је сниман на локацијама пет масовних гробница гдје су извршени злочини над српским народом – Кравица, Мркоњић Град, Брод, Јелачићи и Зворник.
Узимајући у обзир „Поворку сјећања“ у Београду, у филму је добровољно учествовало више од 8.000 људи. Ради се махом о члановима и пријатељима породица погинулих и несталих цивила, војника ВРС.
Режисер Бојић захвалио је породици проф. др Станковића што је подржала и наставила реализацију филма, Радио-телевизији Републике Српске и Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, који су у пуном капацитету стали иза једног оваквог историјског пројекта, те свим институцијама и појединцима који су дали свој допринос да се овај пројекат реализује.
Реализацију филма помогло је Министарство унутрашњих послова Републике Српске, те организације и удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата, начелници и градончелници, општинске и градске управе, те јавна предузећа из Мркоњић Града, Брода, Зворника, Шековића, Скелана, Братунца, Сребренице, Челинца, Власенице, Милића, Источног Сарајева, Бањалуке, Требиња, Бијељине, Вишеграда, Невесиња, Јелачића, Гацка, Љубиња, Билеће, Берковића, Прњавора, Пала, Сокоца, Трнова. Реализцију филма помогле су Управе граничних полиција Босне и Херцеговине и Републике Србије, Управе царина Босне и Херцеговине и Републике Србије, Представништво Републике Српске у Србији, Министарство унутрашњих послова Србије, Министарство одбране Републике Србије, Министарство саобраћаја и веза Србије, Министарство финансија Србије, ЈП „Путеви Србије“, град Београд са свим својим надлежностима, Градско саобраћајно предузеће Београд, ЈКП Погребне услуге.
На филму „Свједок“ радили су: сценарио и режија Денис Бојић, директор фотографије Дејан Рачић, монтажер Огњен Богдановић, главни сниматељ Љубомир Тешинић, сниматељ Саша Врућинић, сниматељи задње сцене Александар Зорић, Синиша Стојић, асистент снимања Милорад Рајлић, дрон оператери Љубомир Тешинић, Дејан Рачић, Бранислав Плавшић, Горан Лазић.
Данило Цимбаљевић, Драган Глишовић, Србољуб Стојановић, сниматељи тона Жељко Каламанда, Срђан Радаковић, Александар Влајић, Душко Јовановић, дизајнер тона Владимир Владетић, графички дизајн Борис Билић, Огњен Богдановић, возачи Миро Марковић, Саша Поповић, промоција Маргарета Златунић, линијски продуцент филма Филип Млађеновић.
Премијера филма планирана је у току 2024. године.
Извор: РТРС
Републички центар можете пратити на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
