– Србија је преузела обавезу да процесуира одговорне, али се поступак води у одсуству, јер оптужени нису доступни правосудним органима – рекао је Нуждић Срни, поводом данашњег обиљежавања 31 године од страдања Срба из Републике Српске Крајине у избјегличкој колони на Петровачкој цести.

Према његовим ријечима, Петровачка цеста остаје један од најболнијих симбола страдања српског народа у обје Крајине и трајно свједочанство злочина над недужним цивилима.

– На том мјесту нису гађани војни циљеви, већ избјегличка колона у којој су били жене, старци и дјеца, људи који су напуштали своја огњишта тражећи спас. Овдје се, нажалост, поновила историја – у Другом свјетском рату су српске избјеглице нападали њемачки авиони, а деведесетих година прошлог вијека хрватски – указује Нуждић.

Он је навео да су највећу цијену поново платили невини људи, а међу жртвама су била и дјеца, чије страдање ничим не може бити оправдано.

– Трагедија се није завршила на Петровачкој цести. Већ сутрадан, напад је поновљен у Сводни, гдје су поново убијени српски цивили. Зато ове злочине не можемо посматрати изоловано, већ као дио широког страдања српског народа на простору обје Крајине * истиче Нуждић.

Он је рекао да су Срби, упркос прогонима и страдањима, опстали, истичући да је то највећа побједа над свима који су вјеровали да ће нестати.

– Институције Републике Српске имају трајну обавезу да његују културу памћења, чувају истину о страдању српског народа и сјећање на Републику Српску Крајину и њене жртве – рекао је Нуждић.

Он је нагласио да је посебно важно што Република Српска и Србија данас заједнички обиљежавају најзначајније датуме из српске историје, јер се тиме потврђује да смо један народ, повезан заједничким страдањем, историјом и одговорношћу према онима који су дали највише.

Злочиначка акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба.

На ажурираној евиденцији Документационо-информационог центра „Веритаса“ налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година.

Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око
четири петине биле старије од 60 година, што представља посебан црни рекорд грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије, указују у „Веритасу“.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.

Извор: РТРС