Зенги ће за злочин над војницима ЈНА судити у Београду

 Некадашњем припаднику Збора народне гарде (ЗНГ-Зенге) Бранку Тунићу (59), осумњиченом за убиство војника ЈНА Марка Утржана и злостављање још 14 војника ЈНА у логору Ракитје у Загребу, септембра 1991. године, судиће се у Србији у одсуству, пред Одјељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду.

Апелациони суд у Београду усвојио је жалбу Тужилаштва за ратне злочине и преиначио првостепено решење Вишег суда којим је био одбијен приједлог тужилаштва за суђење у одсусту.

-Апелациони суд је наложио да се Тунићу суди у одсуству, имајући у виду да му се ставља на терет да је извршио ратни злочин против ратних заробљеника и то на штету војника на редовном служењу војног рока у тадашњој ЈНА, да је ријеч о младим војницима који нису учествовали у оружаним сукобима. Они су чували војни магацин и чим је од њих то затражено положили оружје и предали се, верујући да ће одмах бити пуштени кућама – рекла је за Танјуг портпарол Апелационог суда у Београду Мирјана Пиљић.

Суд је имао у виду и интересовање породица оштећених за овај поступак, као и да се овај догађај десио прије више од 30 година, а да досад Државно одвјетништво Републике Хрватске није показало занимање за процесуирање, а што су све разлози због којих је Тужилаштво за ратне злочине предложило да се окривљеном суди у одсуству.

-У конкретном случају, без обзира на немогућност апсолутне застарелости ратних злочина, по оцени Апелационог суда постоје нарочито оправдани разлози да се окривљеном суди и ако је одсутан, имајући пре свега у виду заштиту интереса породица оштећених и смањену могућност обезбеђења непосредног испитивања сведока и прибављања других доказа услед протека времена – напоменула је Пиљић.

Тунић, који је поријеклом с Косова и Метохије из општине Витина, сада живи у Хрватској.

Ускоро би требало да суд одреди датум за почетак суђења.

Потврђеном оптужницом Тужилаштва за ратне злочине Србије, у коју је Танјуг имао увид, Тунића терете да је од 14. септембра до 1. октобра 1991. године у Загребу, као припадник хрватских оружаних формација – тзв. „Збор народне гарде“ (ЗНГ), заједно са више НН припадника исте јединице, кршио правила међународног права за вријеме оружаног сукоба који је тада постојао у Хрватској.

Овај сукоб, како се додаје, није имао карактер међународног сукоба, а водио се између снага Југословенске Народне Армије (ЈНА) са једне стране и хрватских оружаних формација у коју су спадале јединице тзв. (ЗНГ) и Министарства унутрашњих послова (МУП) РХ са друге стране.

Тунић и остала НН лица извршила су ратни злочин против ратних заробљеника, односно према војницима на редовном одслужењу војног рока у ЈНА, који су претходно положили оружје и предали се.

Заробљени војници су спроведени у објекат Зенги и МУП-а ХР у насељу Ракитје, гдје је Тунић над њима вршио застрашивање, мучење, телесно повређивање, те поступао на нарочито увредљив и понижавајући начин, а једног војника ЈНА је убио хицем из пиштоља.

Он је, према оптужници, у више наврата, у просторијама у којима су заробљеници боравили, обједовали и у подрумским просторијама, оштећене М.У, Ж.Л, Т.Н, Р.Д, Д.Д, Ж.Ј, Б.Б, М.П, С.А, Д.С, П.С, Г.М, Г.С. и Г.Г. тукао кундаком оружја, рукама и ногама по глави и телу, те гуменом палицом по леђима и табанима.

Везивао их је лисицама и приморавао да легну на тло, а затим их газио чизмама и скакао по њима, пријетио им ножем да ће им извадити очи и да ће их заклати, репетирао оружје на њих, стављао им цијев оружја у уста и на слепоочницу, претећи им убиством, гасио им цигарете по телу и мокрио по њима.

-Све то је за посљедицу имало повреде тјелесног интегритета, тешке физичке и психичке трауме, патње и понижавање оштећених – навело је тужилаштво.

Потом је 30. септембра 1991. године, приликом батињања војника М.У, Тунић из пиштоља испалио хитац њему у главу, нанијевши му прострелну рану главе, којој је младић подлегао на лицу мјеста.

Пуномоћник оштећених, адвокат Душан Братић, каже за Танјуг да се након писања медија о овом случају, јавило још шест људи који су злостављани у Ракитју од стране овог оптуженог.

-Један од тих оштећених је држављанин Сјеверне Македоније, а један БиХ -прецизира Братић.