Због чега је Дуга Њива била једна од кључних тачака у операцији “Коридор 92”: Дио стратегије скројен испод крушке

На путу “коридора живота”, чије је пробијање било кључно за опстанак Српске у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, остале су упамћене бројне стазе којима су војници прошли у борби за слободу, али и једна осматрачница, испод крушке, на Дугој Њиви код Модриче, гдје је договарана стратегија историјског похода и гдје су се упознали ратни близанци.

Војна операција “Коридор 92” је акција војске и полиције Републике Српске за коју је окидач била смрт 12 беба у Бањалуци, због недостатка кисеоника. Операцијом је руководио тадашњи командант Првог крајишког корпуса генерал Момир Талић. За потребе командовања у рејону Дуга Њива, на којој ће у недјељу бити обиљежено пуних 30 година од пробоја коридора према Србији, инжењерски уређена осматрачница, односно формирано је истурено командно мјесто корпуса 19. јуна. Комплетну команду је оформио тадашњи начелник Штаба Првог крајишког корпуса, а данас пензионисани генерал Бошко Келечевић.

Присјећајући се тих тешких, али судбинских дана и одлучности старјешина и свих војника да се пробије коридор до слободе, за “Глас Српске” је истакао да је мјесто осматрачнице било погодно. Иако је било у зони одговорности Источнобосанског корпуса, наглашава да, као војници, нису гледали толико у ту зону одговорности, колико у успјех постављеног задатка.

– Требало је дати предлог за доношење одлуке и то брзо јер је непријатељ већ форсирао реку Саву и ушао дубоко у територију Српске. Модрича је три пута прелаза из руку непријатеља у наше, исто и Дервента. Дошли су на осам километара до Добоја и требало је што пре донети одлуку. Генерал Момир Талић је издао наређење Новици Симићу да хоће се пробије коридор за Видовдан, макар то била и козја стаза – присјетио се Келечевић.

Осматрачница је, открио је, била испод крушке, а присјећајући се дешавања из тих дана сјетио се и једне анегдоте.

– Један борац је једног дана тражио неке податке и требало је да се покажу личне карте. Погледах, па упитах генерала Талића да ли си рођен на овај датум, каже јесам, па рекнем и ја сам. И тако смо ту утврдили да смо рођени истог датума. Ако се у војничком смислу може нешто рећи, онда је то да смо ратни близанци. Тако да нас двојицу, и још неке, веже та осматрачница, као и многе друге ствари – рекао је Келечевић.

И данас, подвлачи, као и раније, да је та операција била одлучујућа за Српску.

– Осматрачница на Дугој Њиви се практично није угасила. Ако су одлазиле главне снаге, остајала је нека јединица која ју је користила, не за доношење одлука као у тој фази пробоја коридора – истакао је Келечевић.

Оно што су војници успјели да ураде тада, казао је, није операција за корпус или тактичку јединицу, већ за цијелу армију.

– Када је планиран и пробијан, коридор је практично био од Брчког до Дубице. Требало је то све обезбедити да непријатељ не би ударио другим правцем – казао је Келечевић и додао да је кључно за постизање оваквог успјеха било ангажовање квалитетних јединица и успјешно командовање јер је ону козју стазу с почетка приче требало веома брзо ширити како би друге јединице могле долазити.

– Непријатељ није очекивао да ћемо главне снаге упутити тим путем. Било је то изненађење за њих, али треба захвалити многим организацијама које су за кратко време припремиле терен за борце – истакао је Келечевић.

Операцијом “Коридор” окончана је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Српске и Републике Српске Крајине. Ослобођени су Модрича, Оџак, Дервента и Брод, а комплетна војна операција пробоја завршена је 6. октобра исте године.

Тактичке групе

У пробоју коридора учествовало је на стотине бораца, а иако су током војне операције кључне биле одређене тактичке групе, свједоци тог историјског подухвата истичу да сваки борац, као и јединица, имају заслужено мјесто у причи о тој акцији. Командант тактичке групе један био је Новица Симић, другом је командовао Миле Новаковић, трећом Славко Лисица, а четвртом је командовао потпуковник Радмило Зељаја.