Custom Linkovi

БАЊАЛУКА, 1. СЕПТЕМБРА /СРНА/

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица ускоро ће објавити публикацију „Намјерном силом на Републику Српску“, која је резултат систематичног истраживања свега што се дешавало у вријеме НАТО бомбардовања Републике Српске од 30. августа до 14. септембра 1995. године.

„У истраживању се, између осталог, дошло до закључака да су у нападима на Републику Српску употријебљени најсавременији типови оруђа и оружја, што је нанијело вишемилионску материјалну штету, али су највеће посљедице сурове НАТО кампање људске жртве“, истакао је директор Центра Милорад Којић.

Он је у изјави Срни нагласио да је НАТО авијација бомбардовала положаје Војске Републике Српске, али и цивилне циљеве под изговором да се користе у војне сврхе тако да су у бомбардовању страдали и цивили међу којима је, нажалост, било и дјеце.

„Осим директних посљедица којих су НАТО напади имали на Републику Српску, треба нагласити и индиректне посљедице које је ова акција изазвала. На овај начин, омогућена је предност бошњачким и хрватским јединицама које су кренуле у општу офанзиву на српске положаје, што је, у крајњем случају, довело до масовног прогона српског становништва са окупираних дијелова територије Републике Српске“, подсјетио је Којић.

Према његовим ријечима, неспорно је и то да је употријебљена муниција са осиромашеним уранијумом, те да се најмоћнија војна сила на свијету отворено ставила на располагање једној од зараћених страна у сукобу, што је, између осталог, наметнуло потребу да се уради свеобухватно истраживање.

„С циљем утврђивања истине, те релевантних историјских чињеница у вези са ратним дешавањима у БиХ, ово истраживање има вишеструку вриједност“, рекао је Којић.

НАТО бомбардовање Републике Српске, кодног имена „Операција намјерна сила“, представљало је војну интервенцију снага Алијансе, са САД на челу, у рата у БиХ и са краћим прекидима трајало је 16 дана.

Према подацима Центра, у операцију је било укључено више од 5.000 војника НАТО-а из 15 земаља и више од 400 летјелица, укључујући 222 борбена авиона који су извели 3.515 летова.

Укупно је бачено 1.026 бомби, тежине 10.000 тона. Поред дејстава НАТО авијације, истовремено су дејствовале и Снаге за брзо дјеловање са положаја на Игману, а испаљено је и 13 пројектила типа „томахавк“.

Директор Центра је појаснио да подаци о овим догађајима нису били потпуни и систематизовани, а да је приликом истраживања коришћена сва расположива документација.

„Користили смо властиту документацију, а помогла нам је и Радио-телевизија Републике Српске која нам је уступила обиман видео материјал. Такође, податке смо добили од Архива Републике Српске, као и Министарства унутрашњих послова, а коришћени су и подаци Републичког завода за статистику, те Института за јавно здравство Републике Српске“, истакао је Којић.

Он је навео да су захтјеви за достављање документације о цивилним жртвама и материјалној штети упућени и свим општинама у Републици Српској које су биле погођене дејством НАТО снага.

Приликом израде публикације коришћени су и сви остали расположиви извори, литература домаћих и страних аутора. Публикација се тренутно преводи и на енглески језик.