У извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године наведено је да је у Сребреници 1995. почињен злочин, али да он према дефиницији и конвенцији Уједињених нација, како наводи Комисија, не може бити подведен под појам геноцид.
Ово су, на конференцији за новинаре у Београду, саопштили чланови Комисије, након што су стручну и научну јавност у Србији упознали са Извјештајем на више од хиљаду страница.
Члан Комисије, који је бивши замјеник шефа ЦИА за Балкан, Стивен Мејер рекао је да путује у Републику Српску и да се нада да неће бити ухапшен, јер ће и овдје поновити свој став да злочин у Сребреници није био геноцид.
У Извјештају на 1.106 страница наведени су сви догађаји који су претходили јулу 1995. године. Извјештај је обухватио страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. године у општинама Сребреница, Братунац, Зворник, Милићи и Власеница.
До сада су међународни судови пресуђивали искључиво за злочине почињене у јулу 1995. године, али је Комисија утврдила да је и тада највећи број Бошњака страдао у борбеним дејствима и ратним сукобима. Процјењује се да је током пробоја према Тузли на цијелој рути, у борбама и међусобним обрачунима, укључујући самоубиства и страдања у минским пољима, страдало између четири и пет хиљада људи.
Предсједник Независне међународне комисије Гидеон Грајф истакао је да Комисија стоји иза сваког слова Извјештаја и да је једини циљ била истина.
– Дефиниција Трибунала о геноциду неће издржати тест времена, јер је Комисија увјерена да се злочин у Сребреници не може назвати геноцидом. Завршни извјештај требало би да допринесе јачању повјерења и толеранције између народа у БиХ и допринесе коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација – истакао је Грајф.
Правник Маркус Голдбах, који се током каријере специјализовао за случајеве у вези са Холокаустом и другим геноцидима, рекао је да Комисија не сматра да су догађаји који су се десили у Сребреници одговарају дефиницији геноцида.
– Када смо погледали број убијених и упоредили их са ранијим догађајима, као што је Холокауст када је убијено неколико милиона људи, велика је разлика – истакао је Голдбах.
Енклава Сребреница имала је статус „заштићене зоне“ на основу Резолуције Савјета безбједности Уједињених нација. Резолуција је предвиђала демилитаризацију заштићене зоне, што у пракси никада није урађено. Због тога је, истичу из Комисије, важно сагледати ширу слику догађаја.
Сматрају кукавичким потез бившег високог представника Валентина Инцка, који је за вријеме оставке наметнуо Закон о забрани негирања геноцида.
Мејер каже да је запрепашћен што било ко прихвата као ваљан и важећи „Инцков закон“.
– Не могу да вјерујем да човјек који је описан као кукавица три дана прије него што напусти земљу и своју дужност прогласи закон за који каже да мора да га усвоји без икаквих измјена – рекао је Мејер.
За злочине над бошњачким становништвом на подручју сребреничке регије пред Трибуналом је до сада вођен поступак против 27 лица, од којих је 20 правоснажно осуђено на четири доживотне казне и 272 године затвора.
У Извјештају се наводи да су на судије снажно утицали западни медији гдје је муслиманска страна приказана као бранилац, а свака њихова војна акција приказана у контексту одбране од српских снага.
– Нико никад није чуо за 28. дивизију. Само су вјеровали да су убијани цивили. Нису имали ту информацију јер је 25 година причана иста прича која нема везе са реалношћу – истакао је Валтер Маношек, члан Комисије.
У Закључцима извјештаја чланови Комисије позивају научну, академску и стручну заједницу да наставе истраживања ове трагичне теме, ради њеног измјештања из сфере манипулација у сферу науке и струке.
Рад Независне међународне комисије био је знатно отежан, јер институције у Федерацији БиХ нису доставиле тражене информације.