Custom Linkovi

Сви циљеви из Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина поново неће бити испуњени у зацртаном року, али је овај пут из врха Тужилаштва БиХ најављено да ће тужиоци дисциплински одговарати уколико до краја године не заврше најтеже случајеве које имају у својим ладицама.

БиХ је 2008. усвојила Стратегију за рад на предметима ратних злочина која је предвиђала да се на нивоу БиХ процесуирају најсложенији предмети у року од седам година, а остали пребаце на ентитетски ниво и заврше до 2023. Имајући у виду да су рокови истекли, а најсложенији предмети остали, Савјет министара у априлу 2017. је формирао радну групу која је у мају идуће године доставила приједлог ревидиране стратегије.

Стратегија је, након двогодишње блокаде Бошњака, усвојена у септембру 2020, у чему су учествовали и представници ЕУ. Усаглашено је да ће, између осталог, Министарство правде БиХ у року од 30 дана доставити одлуку о формирању надзорног тијела за праћење спровођења стратегије. Иако је било покушаја да буде именовано, до тога још није дошло јер су се Бошњаци противили кадровима предложеним у име Српске.

Незадовољан је и главни тужилац БиХ Миланко Кајганић. За Срну је истакао да у Тужилаштву раде на идентификацији оних најтежих предмета који нису процесуирани.

– Тужиоцима ћу издати појединачна упутства да су дужни да те предмете заврше до краја 2023. године, а ко не буде поступио по тим упутствима, биће дисциплински пријављен Канцеларији дисциплинског тужиоца – рекао је Кајганић додајући да су стратегија и обавезна упутства и смјернице Високог судског и тужилачког савјета конституисале и дисциплинску одговорност свих тужилаца, замјеника и главног тужиоца ако не поступе по тој стратегији.

Због тога је, како је потврдио, крајем децембра 2022. поднио дисциплинску пријаву против тужиоца који ни након девет година није донио одлуку у веома тешком предмету са тешким посљедицама који се односи на страдање цивила на подручју Јошанице у општини Фоча.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић истиче за “Глас Српске” да подржава став о покретању дисциплинских поступака против оних који не спроводе у дјело циљеве из стратегије. Ипак, наглашава да је управо надзорно тијело требало да буде формирано како би пратило стање, односно да против оних који не желе да процесуирају злочине могу да буду поднесене пријаве Канцеларији дисциплинског тужиоца.

– Неформирање надзорног тијела је сигурно у значајној мјери утицало на ту потенцијалну чињеницу да неће сви предмети бити завршени у складу са роковима из Ревидиране стратегије – рекао је Којић.

Осврћући се и на то да ове године истиче рок трајања и саме стратегије, каже да је тешко било шта прогнозирати.

– Свака година све више је проблематична за процесуирање ратних злочина јер нестају и свједоци и сами починиоци тих кривичних дјела. Зато и јесте, када је рађена стратегија, постављен реалан оквир, прије свега за рјешавање оних најсложенијих предмета и мање сложених, а то је 2023. Све послије ће бити спорадично због недостатка свега наведеног – оцијенио је Којић и нагласио да, ако би се ишло са новим оквиром, он не смије бити усвајан само реда ради.  

Осумњичени

Миланко Кајганић је, када је ријеч о предметима ратних злочина, потврдио да значајан број осумњичених није у БиХ, односно да су у земљама региона, а највише у Хрватској и Србији са којима Тужилаштво БиХ сарађује.

– У Тужилаштву имамо око 280 предмета против познатих извршилаца, а од тог броја у 101 предмету се осумњичена лица налазе у земљама региона – рекао је Кајганић и додао да ће БиХ у априлу бити домаћин регионалне конференције на којој ће радити на унапређењу сарадње.