Страдање Срба на 1000 страница: Републички центар за истраживање рата припрема издавање првог тома атласа масовних злочина

Издавање првог тома публикације „Атлас масовних стратишта српског народа током Одбрамбено-отаџбинског рата“, који се односи на 1992. годину, очекује се до краја године.

У њему ће, на више од хиљаду страница, бити обрађено педесетак стратишта. Због већег броја стратишта, одлучено је да публикација има више томова. Израда Атласа је један од најбитнијих пројекта Владе и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Виктор Нуждић, начелник Одељења за истраживање рата, ратних злочина и обраду документације у Центру, каже за „Новости“ да је Центар у протеклих неколико година прикупио више милиона страница разних врста докумената, која се односи на ратна збивања.

Због обимности, у Атласу се спомињу стратишта са четири и више страдалих лица, а приоритет је био на цивилним жртвама рата. Такође, у Атласу се помињу и војне жртве (припадници ЈНА, ТО, ВРС, МУП РС), али само оне над којима је почињен ратни злочин. У контексту догађаја, поменути су неки и од војника који су смртно страдали, заробљени или рањени у зони борбених дејстава – наводи Нуждић.

Атлас злочина није обухватио сва места страдања, којих је, нажалост, далеко више. Основни разлог за то је недостатак релевантне документације и извора. Наиме, нама је, и у овом случају, примарни извор документ, односно материјални доказ на основу кога се несумњиво може потврдити да се злочин десио.

Предсједнику Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребреница Бранимиру Којићу врло је битно да Српска има Атлас о страдању Срба где ће бити све релевантне чињенице о страдању српског народа, а не да РС спекулише бројем жртава како то раде Бошњаци.

Атлас је свето писмо српских жртава. Без тога ми не можемо кренути напред. Атлас мора ући у сваку кућу. За Српску је битно да се зна колико је Срба погинуло у рату и и да за сваког погинулог кажемо где је настрадао и кад – истиче Којић.

Он каже да је, нажалост, међународна заједница насела на бошњачку пропаганду о бошњачким жртвама рата.

Нас, породице српских жртава, боли што међународни представници одбијају састанке са нама и да чују истину о нашем страдању. Наша истина је тешка, поготово за Подриње. Све се чини да се српске жртве минимизирају – каже Којић.

Нуждић каже да је сврха израде овакве публикације очување научног приступа, избегавање неаргументованих тврдњи и објективност, па су такви случајеви изузети из публикације.

То, наравно, не значи, да ћемо одустати од истраживања. Уколико дођемо до нових сазнања, Атлас ће бити допуњен, а све који могу помоћи позивамо да нам се јаве и на тај начин помогну да евентуално допуњено издање буде још квалитетније – нагласио је Нуждић.