Слађана Чанковић, правна заступница жртава Петровачке цесте: Српске жртве нису пожељна тема у Хрватској

Породице жртава Петровачке цесте, али и преживјели овог немилог ратног догађаја када је у два наврата 7. и 8. августа 1995. бомбардована колона српских цивила која се повлачила из РСК, годинама траже правду, али су до сада увијек наилазили на затворена врата, како у Хрватској, тако и у БиХ.

Kаже ово за “Глас Српске правна заступница жртава “Олује” у случају “Петровачка цеста” из Загреба, адвокат Слађана Чанковић, наводећи да су ове жртве тек сада, након подизања оптужнице српског Тужилаштва за ратне злочине и њене потврде од Вишег суда у Београду, коначно  дочекале  какву-такву правду – “да добију бар статус жртве”. 

– Заступам жртве Петровачке цесте, односно породице настрадалих. Међу мојим клијентима је и троје лица који су преживјели ово ракетирање, али су задобили тешке физичке повреде. Они су у протеклом периоду, вишедеценијском, покушавали да добију статус жртве у Хрватској. Обраћало смо се и хрватској држави за накнаду штете. И ништа. Сличне апеле смо упућивали и на адресу Тужилаштва БиХ, како би бар остварили статус “оштећене стране” у судском процесу који никада није отворен. Нигдје нисмо наишли на разумијевање.  Штавише, свугдје су нам врата била затворена. Како нико у Загребу и Сарајеву није хтио да расвијетли овај злочин и саслуша ове људе, они су одлучили да се обрате правосудним институцијама Србије, које су након запримања њихове пријаве одлучиле да подигну оптужницу – истакла је Чанковићева.

Шта ће бити уколико хрватске власти наставе с политиком негирања, како самог злочина, тако и судског процеса у Србији, на шта је недавно упозорио и адвокат Анто Нобило, који је рекао да су “шупље фразе појединих хрватских политичара – не дамо своје хероје”, јер оне не могу дати никакав правни резултат – Чанковићева каже како сматра да ће се вјероватно наставити са тензијама између Београда и Загреба, али и да ће најављени судски поступак у Србији сигурно водити у одсуству осумњичених.

– Колико ми је познато, не постоји иницијатива, а која би можда могла резултовати да Србија уступи овај предмет Хрватској. Нико од хрватских политичара није изашао са таквим приједлогом. Мишљења сам да све ратне злочине треба расвијетлити и казнити најодговорније, јер је то једини начин да оставимо прошлост иза себе. Нажалост, српске жртве су често жртве политике. Причати о њима у Хрватској, посебно о акцији “Олуја”, није баш препоручљиво, јер се не дозвољава да се наруши “достојанство домовинског рата”. У овдашњој јавности влада мишљење да браниоци нису могли да почине ратне злочине. Свако ко другачије мисли, постаје предмет политичке и јавне осуде – каже Чанковићева.

Оптужница

Виши суд у Београду је 3. јуна 2022. донио рјешење о потврђивању оптужнице Тужилаштва за ратне злочине на Петровачкој цести и у мјесту Сводна, односно за злочине у хрватској акцији “Олуја” из 1995. Оптужница је подигнута против припадника хрватског ратног ваздухопловства Владимира Микца из Птуја, Зденка Радуља из Осијека, Жељка Јеленића из Пуле и Данијела Боровића из Вараждина због сумње да су извршили кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва.