Народна скупштина Републике Српске на 23. редовној сједници разматрила је Нацрт закона о заштити жртава ратне тортуре
Овим законом дефинисани су статус и права људи који су били жртве тортуре у одбрамбено-отаџбинском рату.
13:10 – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је да Нацрт закона о заштити жртава ратне тортуре никога не дискриминише јер се односи на лица која су претрпјела тортуру у БиХ, Републици Српској и Брчко дистрикту.
У завршној ријечи након обављене расправе у Народној скупштини Српске о овом законском акту, Савановић је рекао да овим законом углавном треба да буду обухваћене жене и млади који су доживјели ратну тортуру.
Савановић је истакао да је овај закон усклађен са свим међународним нормама, европским конвенцијама и повељама.
„Више пута смо разговарали са међународним представницима који нису имали примједби на овај закон, али се између редова могло примијетити да су они били за то да се ова област пренесе на ниво БиХ. Међутим, ми смо им експлицитно дали до знања да је то надлежност Српске“, навео је Савановић.
Он каже да је доношење закона о заштити жртава ратне тортуре искључива надлежност Републике Српске, што је наведено и у Уставу.
„Овај закон се доноси у парламенту Српске и то је најприродније јер је Народна скупштина највиша институција законодавне власти у Српској“, рекао је Савановић.
Он каже да се у БиХ десио грађански рат, након којег сваки од три конститутивна народа има своју истину, а четврту међународна заједница.
12:30 – Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Игор Жунић рекао је данас да сви морају водити рачуна о томе да закон који третира жртве рата не буде злоупотријебљен и искоришћен у политичке сврхе.
„Изборна је година и морамо бити пажљиви приликом давања амандмана у припремању приједлога закона који третира ову област“, напоменуо је Жунић током расправе о Нацрту закона о заштити жртава ратне тортуре.
Посланик СРС Републике Српске Миланко Михајилица рекао је да овим актом треба обухватити и малољетна лица која су била жртве ратне тортуре.
Михајилица је навео да током јавне расправе о Нацрту овог закона треба бити веома обазрив да би био испоштован члан који дефинише то да овај акт искључује било какву врсту дискриминације.
Посланик НС-а који дјелује у Клубу ПДП-а Адам Шукало рекао је да подржава усвајање Нацрта закона о заштити жртава ратне торуре, наводећи да ће у оквиру јавне расправе нека рјешења бити квалитетније и прецизније дефинисана.
Посланик Коалиције „Домовина“ Адмир Чавка сматра да би овај акт требало ускладити и са правном тековином ЕУ, додајући да он не предвиђа сарадњу са Судом БиХ, те федералним и кантоналним МУП-овима и тужилаштвима.
Посланик НДП-а Зорка Андрић сматра да нагласак треба да буде на дјеци жртвама рата
11:45 – Посланик ПДП-а Перица Бундало изјавио је да постоји уставни основ да Република Српска може донијети закон који третира жртве ратне тортуре.
„Према уставним овлаштењима, Република Српска уређује социјалну и борачко-инвалидску заштиту, гдје спадају и жртве ратне тортуре“, рекао је Бундало током расправе у Народној скупштини, реплицирајући посланику коалиције „Домовина“ Михнету Окићу који сматра да не постоји уставни основ да ентитет рјешава ту материју, већ да је то надлежност БиХ.
Бундало је током дискусије о Нацрту закона о заштити жртава ратне тортуре испред Клуба ПДП-а дао безрезервну подршку овом акту.
Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Сенад Братић изјавио је да се приликом утврђивања статуса жртве ратне тортуре требало прибавити и мишљења бошњачких и хрватских удружења жртава рата, а не само Савеза логораша Републике Српске и Удружења жена жртава рата Српске.
„У случају да се узме у обзир само мишљење једних, а не уводе у иста права и други, онда ће тај закон бити дискриминирајући“, рекао је Братић.
Посланик НДП-а Зорица Андрић подсјетила је Братића на синоћњу изјаву предсједника Удружења жена жртава рата Српске Божице Живковић Рајилић да су чланице тог удружења жене разних националности и да то није једнонационално удружење.
11:00 – Посланик СНСД-а Душица Шолаја изјавила је данас да ће законом о заштити жртава ратне тортуре бити отклоњена велика неправда према овој категорији становништва која ће бити уведена у правни систем и добити своја права, иако са закашњењем од 20 година.
Током расправе у Народној скупштини Републике Српске по Нацрту закона о заштити жртава ратне тортуре, Шолаја је рекла да је ова област искључиво у надлежности Српске и да на нивоу БиХ никако не може бити донесен неки оквирни закон који би третирао ову тематику.
Шолаја каже да је, према подацима из базе Центра за истраживање рата, више од 2.400 жена смртно страдало у протеклом рату, док су њих више од 1.600 жртве ратне тортуре, као и да ови подаци нису коначни.
Она је навела да је овим законом дефинисано и право на пружање психолошке помоћи жртвама ратне тортуре, јер се велики број њих ни до данас нису опоравиле.
Посланик ПДП-а Зоран Пологош рекао је да не би требало правити разлику у новчаним накнадама жртвама силовања.
Он сматра да би орган који води поступак утврђивања статуса жртве рата обавезно требало да прибави мишљење Савеза логораша или Удружења жена жртава рата.
Пологош се нада да ће сви посланици гласати за овај закон, као и дати приједлоге за његове измјене и допуне како би тај законски акт служио сврси.
Посланик СНСД-а Јасна Лукић рекла је да се овим законом исправља дугогодишња неправда према женама и другим жртвама ратне тортутре.
Потпредсједник Народне скупштине Српске Соња Караџић Јовичевић рекла је да овај закон не би смио да буде уведен у политиканство јер би то било злонамјерно према свим жртвама ратне тортуре без обзира на националну припадност.
Она сматра да је кратак рок од 30 дана за јавну расправу о нацрту овог закона, али да се нада да тај период бити максималмно искориштен како би се добила што квалитетнија законска рјешења
Ресорни министар Миленко Савановић синоћ је, у уводном излагању, нагласио да овај закон уређује услове и поступак за признавање статуса, дефинише права жртава ратне тортуре и начине њиховог остваривања и обезбјеђивања средстава за остваривање тих права.
РТРС, 22.02.2018.