На суђењу за злочине у више крајишких општина, свједок Тужилаштва БиХ Јованка Стојановић испричала је како су 1996. у селу Превија код Рибника пронађени посмртни остаци њеног оца, који није желио напустити то подручје пола године раније, односно пронађени су лобања, капут, шешир и штап.

Стојановићева је испричала да је с другима напустила Превију средином септембра 1995. када су видјели да бјеже становници Врбљана.

Она је навела је да њен отац Обрад Ђукић није желио ићи, јер је имао доста стоке ао и због тога што је њен брат недуго прије тога умро.

– Мајка је ишла с нама, а отац је остао пошто смо ми имали доста блага – рекла је Стојановић, преноси Бирн.

Она је релчада се у марту 1996. вратила у своје село и да је полиција обавијестила да су пронађени посмртни остатаци.

Рекла је да је пронађена лобања њеног оца, као и гаредероба у јарку поред једне куће.

– Капут, шешир и штап, то је било од мог оца – навела је Стојановићева додајући да је било доста запаљених кућа кад се вратила.

Одбране су интересовали на ранијим исказима свједока у којима је спомињала да је Хрватска војска гранатирала одређена подручја и да им је речено да морају ићи због безбједносних разлога.

Стојановићева се није могла сјетити тих навода, а рекла је да јој није познато да је Хрватска војска била у њеном селу.

За злочине почињене на подручју Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста, укључујући убиства више од 300 особа, прогоне и уништење вјерских објеката суди се бившем команданту и припадницима Петог корпуса Армије БиХ – Атифу Дудаковићу, Санелу Шабићу, Ибрахиму Шиљедићу, Сафету Салихагићу, Адису Зјакићу, Реџепу Злојићу, Самиру Солаковићу, Фатмиру Муратовићу, Мухарему Алешевићу, Хусеину Балагићу, Едину Домазету, Ејубу Кожењићу, Ибрахиму Надаревићу и Саиду Мујићу.

Свједок Бранко Грабеж изјавио је да је живио у Рибнику до 14. септембра 1995. када је почео напад Хрватске војске и Петог корпуса.

Он је рекао да је тада због рањавања био у санитету и да су се повлачили према Приједору.

Свједок је навео да су његови тетак и тетка, Бранко и Јованка Ковачевић, који су живјели у селу Бравско на подручју Петровца, такође хтјели да оду.

„То сам чуо од тетковог комшије Драге. Рекао је да су осталил, да су спремали коњска кола да крену и да су кренули“, навео је Грабеж.

Према његовим ријечима, тетак и тетка пронађени су 2002. а њихова је идентификовао његов стриц, од кога је чуо да су страдали од метка.

„Пронађени су у Кленовцу, били су бачени у пропуст /канал/“, рекао је Грабеж, додајући да су у Бравском све куће биле спаљене.

Дудаковићевом браниоцу Асиму Црналићу, свједок је рекао да је 14. септембра био јак артиљеријски напад Хрватске војске на подручју Кључа и да мисли да је због тога српско становништво отишло.

На питања Надаревићевог браниоца Мирне Авдибеговић свједок је рекао да не зна да је у августу била општа мобилизација и да је његов тетак био у радничком батаљону.

Он каже да је тетак био цивил кад их је посјетио мјесец прије тога.

Одбрана, Тужилаштво и Вијеће тражили су од свједока да појасни наводе из истраге да је офанзива почела јаким артиљеријским нападом Хрвастке војске из Лике и Дрвара по Босанском Петровцу и околини, а да је након тога услиједила пјешадија Петог корпуса.

Грабеж је казао да је он био у санитету и да нема директних сазнања, али да је од других, који су били у граду, чуо да је гранатирано са положаја на којима је била Хрватска војска и да је стигла војска из Бихаћа.

Суђење ће бити настављено 15. јануара.

Извор: РТРС