На Залазју код Сребренице данас је служен парастос код Спомен-костурнице убијеним и погинулим у два посљедња рата, прислужене су свијеће за покој душа 69 погинулих и 22 заробљена па убијена Србина на Петровдан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 30 година од овог великог српског страдања.
Цвијеће на спомен-обиљежје положили су изасланик предсједника Србије и министар унутрашњих послова Александар Вулин, изасланик Владе Републике Српске Милан Торбица и начелник општине Сребреница Младен Грујичић. Цвијеће су положиле и Борачке организације Републике Српске и општинских организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Удружења логораша регије Бирач, борачких организација Сребренице и Братунца, те више страначких делегација.
Начелник општине Сребреница Младен Грујичић рекао је да је порука са Залазја иста као и претходних година, а само се бројка мијења да је „30 година од злочина без казне“ у Залазју.
– Нажалост, српске породице су већ навикле, али и даље указујемо на неправду и на злочине који су почињени над српским народом да су злочини почињени на свим зараћеним странама у БиХ , али правосуђе и западни политичари то игноришу и праве се да не знају и не чују – истиче Грујичић.
Он каже да представници међународне заједнице налазе изговор да не долазе да одају пошту војницима, иако је у овим селима настрадало више цивила него војника, који су из нужде за одбраном постали војници.
Грујичић је рекао да они сваке године иду на комеморацију Бошњацима у Поточарима, мада се, како каже, зна да су ту укопани само војници 28. дивизије тзв. Армије БиХ, што говори о њиховој дволичности, цинизму и карактеру.
– Сребреница је напуштена када је ријеч о српским жртвама. Нико није осуђен за злочине над сребреничким Србима у Хашком трибуналу и то је разлог зашто не вјерујемо у рад међународног, али и Суда БиХ који правду дијеле селективно – поручио је Грујичић.
Он је поручио да се мора његовати културу сјећања, преносити на млађе шта се стварно догађало, ко је побио ове људе, да им се не би понављале трагедије као што су се већ понављале о чему свједоче два споменика из два рата у којима су сахрањени Срби убијени од истих џелата и њихових потомака од којих нико није одговарао.
Чланови породица погинулих и несталих огорчени на правосуђе кажу да прође 30 Петровдана, а правде за убијене Србе нема, али и да вјерују да злочинце неће заобићи Божија правда.
Драгица Лазаревић, која је остала без два брата и још неколико сродника на Петровдан 1992. године, каже да боли неправда коју правосуђе чини, али још више је забољело уклањање фотографија убијених Срба постављених поред пута у Братунцу.
– Коме то смета и ко је и зашто наредио да се те слике уклоне – пита Лазаревићева.
Она каже да поштује све жртве, али да треба да и други поштују српске жртве уколико има жеље за заједничким животом у БиХ.
– Без процесуирања злочинаца нема повјерења и помирења јер нису се Срби сами побили. Зна се ко је то урадио – истиче Лазаревићева.
Стака Цвјетиновић је такође, огорчена на рад хашког и правосуђа БиХ.
– Муж Иван нестао је овдје на Залазју прије 30 година, нађени су посмртни остаци и сахрањени након 20 година. За њега и остале који су живи заробљени па убијени у Сребреници још нико није одговарао, иако постоје свједочења и очевици су давали изјаве, али они који одлучују то омаловажавају – каже Цвјетиновићева.
Она истиче да су јој бивше комшије Бошњаци причали да су њеног мужа унакаженог довели у Сребреницу и „водали улицама да покажу како изгледа ћетник“.
– Убијен је у логору, а нико одговарао није. Нема правде за Србе и младима треба преносити шта се дешавало, да знају да им се то не понови – рекла је Цвјетиновићева.
Вељко Васић тешко је рањен на данашњи дан прије 30 година на Залазју и остао је инвалид.
– На нас 40 напало је више од 1.000 војника око 9.00 часова. Настао је хаос. Рањен сам и остао у поткровљу једне куће. Нико за то није одговарао, а мој остатак живота као инвалида изгубио је смисао – прича Вељко показујући на фотографије убијених познаника и погинулих сабораца постављених поред прилаза спомен-обиљежјима на Залазју и питајући хоће ли ико за то одговарати, као и да ли је правда достижна за Србе.
Прије парастоса, чланови породица погинулих, саборци, борачке и општинске делегације Сребренице и Братунца положили су цвијеће на гробљу у Братунцу, гдје је сахрањен највећи број убијених, те на српским стратиштима у Биљачи и Сасама.
Чланови породица и представници организација које заступају борачке категорије становништва из Сребренице поново су данас изразили незадовољство због рада Тужилаштва и Суда БиХ.
Служењем парастоса и духовно-културним програмом на Залазју завршен је меморијални духовно-хуманитарни и културно-спортски програм „Петровдански дани“ који је поводом 30 година од страдања сребреничких Срба организовао сребренички Одбор за обиљежавање српског страдања.
Тог трагичног Петровдана јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом ратног команданта у Сребреници Насера Орића наставиле су систематско и планско етничко чишћење Срба у овој и сусједној братуначкој општини започето у априлу 1992. године, када су упале у више српских села убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.
Осим 69 погинулих на Петровдан 1992. године, нестала су и заробљена још 22 Србина од којих се 10 и даље води као нестало, а велики број је рањен.
Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртне остатке њих 10 случајно је пронашао тим за тражење несталих из Тузле 10. јуна 2011. године у Залазју, приликом тражења муслиманских жртава.
Послије више од годину дана ти посмртни остаци су идентификовани и сахрањени 2012. године на Петровдан, два су пронађена и сахрањена раније, а за још 10 Срба несталих тог дана и даље се трага.