Коначне пресуде бошњачким командантима и војницима којима су на терен стављани ратни злочини све више откривају, како то тврде републички званичници, право лице правосуђа на нивоу БиХ, које се побринуло за то да најмање правде буде досуђено у случајевима гдје су жртве Срби, што је видљиво и из начина на који су ти предмети приведени крају.

Један од посљедњих предмета који је подигао на ноге јавност у Српској јесте ослобађајућа пресуда некадашњем команданту Четвртог корпуса такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу, кога је оптужница теретила за ратни злочин над српским цивилима на подручју Калиновика 1995. године.

Првостепену ослобађајућу пресуду је изрекао Суд БиХ, уз образложење да није изван разумне сумње доказано да је наредио гранатирање цивилних циљева у Калиновику, иако је, такође, истакнуто да је неспорно утврђено да је Дрековић издао наредбу истуреном командном мјесту да оствари ватру са пет пројектила на центар Калиновика и да је дошло до рањавања дјечака.

Суд је одговорности за злочине над Србима у сарајевском насељу Храсница ослободио и Сенада Гаџу и друге оптужене у том предмету, а у образложењу пресуде предсједавајућа судског вијећа навела је да се оптужба заснива само на једном свједоку те да његов исказ мора бити такав да не оставља никакву сумњу.

Исти суд је лани ослободио и Едхема Годињака и друге за злочине почињене над Србима у Трнову, на слободи су и високи бошњачки функционери МУП-а за злочин у сарајевском Великом парку и тако даље.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић наглашава да је правосуђе на многобројним примјерима само доказало да обично ради на штету Срба. Имајући у виду да је у току 2023. потпуно ненормално да има и даље пуно неријешених предмета ратних злочина.

– Поставља се питање да ли ће икада бити окончани ти предмети. То највише иде на штету српског народа, јер је највећи број злочина над Србима остао непроцесуиран. Злочинима над друга два народа бавио се Хашки трибунал, а и институције на нивоу БиХ – истакао је Нуждић.

Не може се, тврди, сакрити да се велики број процеса одуговлачи у недоглед.

– Имамо више десетина предмета гдје је оптужница подигнута прије скоро десет година, односно главни претрес почео прије седам, осам или девет. Ту су и предмети који су почели са главним претресом 2014. и нису окончани. Апсолутно је више небитно које су националности оптужени у њима. Умиру и особе које су дио поступка, јер биологија ради своје – истакао је Нуждић.

Забрињава и велики број ослобађајућих пресуда у посљедње вријеме, а и оне су углавном на штету Срба.

– Најсвјежији су предмети “Храсница” и “Дрековић”, а појава је и пребацивање одговорности са тужилаца на суд и обрнуто. Наиме, често се дешава да након што оптужница буде потврђена и заврши цијели правосудни поступак, дође до ослобађајуће пресуде. Један од пластичних примјера је Едхем Годињак, оптужен за злочине у Трнову, гдје је судија, образлажући другостепену ослобађајућу пресуду, рекла да је кривица због чега он и остали нису осуђени искључиво на тужилаштву, да је неспорно да је злочин почињен, али друга страна није била способна да изнесе поступак до краја – рекао је Нуждић.

Истовремено када се постави питање ко је крив за такве и сличне ствари те покрене питање дисциплинске одговорности добија се, каже, одговор да је правосуђе независно и да нико нема право да се уплиће у ставове судија и тужилаца.

– Велики број ослобађајућих пресуда доводи у питање квалитет оптужнице и суђење, а не треба занемарити ни да сви ти поступци гдје су такве пресуде увелико коштају и буџет, јер сви подносе одштетне захтјеве – каже Нуждић.

Шансе за поправни

На питање да ли има времена за поправни први човјек Републичког центра признаје да није оптимиста, јер је прошло превише времена.

– Рат је завршен 1995, а највише злочина над Србима датира из 1992. године. Огроман број свједока, извршилаца, жртава је нестало, а имајући у виду да су махом остали неријешени предмети ратних злочина над Србима, даје се до знања коме није у интересу да ти случајеви буду процесуирани или да се заврше на неадекватан начин као они за Храсницу, Калиновик, Трново, Подриње, Орића и многе друге – закључио је Нуждић.