Жалбено вијеће Механизма за кривичне судове у Хагу изрекло је некадашњем команданту Генералштаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу другостепену пресуду, којом га је осудило на казну доживотног затвора.

Другостепена пресуда изречена је након што је размотрена жалба на првостепену, којом га је 2017. године Хашки трибунал осудио на казну доживотног затвора за ратне злочине у БиХ од 1991. до 1995. године.

Жалбено вијеће Хашког трубунала потврдило је доживотни казну за некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске Ратка Младића, али је одбацило захтјеве оптужбе да Младић буде проглашен кривим за геноцид у шест општина у БиХ.

Жалбено вијеће је тако одбацило намјеру Тужилаштва да се Младићу и Србима изрекне пресуда за геноцид широм БиХ.

Ова пресуда кореспондира и са одбацивањем својевремене тужбе ратног Сарајева против Србије за геноцид у којој је такође негирано да је током сукоба деведесетих Војска Републике Српске извршила геноцид широм БиХ, што упорно тврди бошњачка власт у Сарајеву.

Младић је и у првобитној пресуди проглашен кривим по 10 од 11 тачака оптужнице.

Поводом Младићеве жалбе да је суд у првостепеној пресуди начинио више грешака када је закључио да је удружени злочиначки подухват постојао, закључено је да Младић није показао да је првостепено Вијеће погријешило, уз супротно мишљење судије Нијамбе.

Поводом оспоравања неких аспеката пресуде, Жалбено вијеће је констатовало да Младић није показао да је претресно вијеће погријешило.

Закључено је и да су геноцид, истребљење и убиство постали додатна средства са остварење УЗП у вези са Сребреницом. Пресуђено је да је Младић дијелио намјеру да се оствари зајендички циљ у вези УЗП.

Жалбено вијеће уз супротно мишљење судије Нијамбе, сматра да је неувјерљиво да је Младић дјеловао да се цивили премјесте из хуманитарних разлога.

Генерал Младић појавио се на изрицању коначне пресуде.

Генерал је ухапшен у Србији и изручен Хагу 2011. године. Од тада је у Хашком притвору и лошег је здравственог стања.