У Бањалуци је одржана меморијална академија „Свако дијете – небо на земљи“, централни догађај манифестације „Дани сјећања“ која је посвећена страдању српске дјеце у ратовима у 20. вијеку.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Милорад Којић поручио је да се кроз институционално креирање културе памћења, будућим генерацијама у насљеђе морају оставити јасни и недвосмислени одговори о свему што се дешавало у ратовима који су вођени на простору бивше Југославије деведесетих година прошлог вијека, не заборављајући притом ни историјски контекст који је претходио крвавом распаду тадашње, заједничке државе.

Он је на академији „Свако дијете – небо на земљи“ – централном догађају манифестације „Дани сјећања“, посвећене страдању српске дјеце у ратовима у 20. вијеку, рекао да се Центар прошле године када је први пут организовао „Дане сјећања“, као својеврсни помен на српске жртве у 20. вијеку, водио премисом да онај ко контролише прошлост, контролише садашњост и пројектује будућност генерацијама које долазе.

„У кошмару ратова почињени су бројни и тешки злочини. За многе од њих ни до данас нема казне, нема одговорних. О некима се зна готово све, неки се спорадично помену, а неки су потпуно заборављени, па, и они најстрашнији, најтежи, најболнији, злочини почињени над дјецом“, поручио је Којић.

Он је додао да ће се Центар, у години у којој се обиљежава стотину година од завршетка Великог рата, сјетити прогона и страдања српске дјеце на простору данашње БиХ.

Према Којићевим ријечима, од 17 великих велеиздајничких процеса, четири су вођена против средњошколаца, а оно о чему се мало зна јесте и то да је за вријеме аустроугарске власти, у Добоју постојао логор, кроз који је прошло на десетине хиљада жена и дјеце.

„Најдаље је, ипак, отишла НДХ-а.Уписала се у историју људског рода као једина држава која је током највећег свјетског сукоба у историји, имала специјализоване логоре за дјецу – Горња Ријека, Јастребарско и Сисак! Осим директних убистава, нељудских и нехуманих услова у којима су умирали, посебна карактеристика овог система је и настојање насилне промјене идентитета“, подсјетио је Којић.

Он је навео да је и у посљедњем, одбрамбено-отаџбинском рату низ примјера о томе шта нељуди могу урадити, те да су на страшне начине страдала дјеца широм БиХ.

„Животи су им прекинути у безбрижној дјечијој игри, у избјегличким колонама, у гранатирању и бомбардовању, на кућном прагу. О свима њима ћемо вечерас говорити. Сјетићемо се Мире без броја, Раде број 1502, Петра старог пет година, Н.Н. плавокосе `Десе`, дечка са бисерима, нахочета `Наде`, мушког дјетета број 10, и друге козарачке дјеце са парцеле број 142, безимених малишана из монструозног дневника у којем су српска дјеца била тек статистика у фактури“, додао је Којић.

Он је истакао да неће бити заборављена ни дјеца из Крагујевца, Дракулића, Мотика, Ледића, Слободана из Зворника, двогодишње Данке из Јошанице, дјевојчице Мирјане, Петра и Павла Голубовића, бањалучких звјездица, мале Милице Ракић и друге дјеце.

„Да их памтимо, помињемо и никад не заборавимо“, поручио је Којић и закључио да је било веома тешко у самој припреми ове меморијалне академије.

Он каже да је, нажалост, превише докумената, свједочења, записа. „Сви ми који се бавимо овим послом, на тренутак застанемо и стиснемо зубе над исписаним страницама дјечијег страдања, њиховим лицима на фотографијама. Прије и послије“, истакао је Којић.

Он је нагласио да не постоји ниједан лакши начин да се говори о овој теми, те га нису ни покушавали наћи.

„Постоји само намјера да са овог мјеста пошаљемо поруку живота и љубави, јер они којима смо посветили ову меморијалну академију, као и они који ће их својом пјесмом призвати у наша сјећања, они су наше небо на земљи“, поручио је Којић.

Академији у Културном центру Бански двор присуствују и предсједник Републике Српске Милорад Додик који је покровитељ манифестације, предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, министри Влади, народни посланици, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић.

Скупу присуствују и Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, председник Јеврејског културног центра у Бањалуци Арие Ливне, представници невладиних организација, потомци жртава, те бројне друге угледне личности.
БАЊАЛУКА, 17. АПРИЛА