Одата почаст српским жртвама у сарајевском насељу Пофалићи

На централни споменик на Палама данас су положени вијенци и одата почаст за више од 200 српских цивила убијених у протеклом рату у сарајевском насељу Пофалићи.

У нападу муслиманских јединица на сарајевско, већински српско насеље Пофалићи, 16. и 17. маја 1992. године, убијено је више од 200 Срба, углавном цивила. До данас није пронађено 21 лице. МУП Републике Српске поднио је кривичне пријаве Тужилаштву БиХ, али још нема оптужнице.

Мучки напад припадника муслиманских паравојних јединица „Патриотске лиге“ и „Зелених беретки“ на Србе у Пофалићима отпочео је у зору 16. маја 1992. године. Нису били будни и опрезни, вјеровали су комшијама. Епилог – више од двије стотине убијених, збјегови, уништена и попаљена имовина.

Предсједница паљанске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Жељка Кошарац, чији је муж такође убијен, оптужила је Институт за нестала лица и Тужилаштво БиХ за немар, истичући да има довољно доказа за злочине.

Она је истакла да је жалосно да послије 30 година породице не могу наћи своје најмилије који су на кућном прагу убијени, заклани.

Након што су побили и протјерали Србе из Пофалића, голгота је отпочела и у сусједном насељу Велешићи, свједочи Новица Буха, који је у Сарајеву изгубио најмање пет чланова уже и шире породице.

Буха, чијег су оца тада муслиманске снаге спалиле у кући, рекао је да га је успио сахранити на гробљу Репца на Палама. Навео је да су 1992. године поједине људе одводили од куће, а преко ноћи су нестајали, те да се обраћао многим организацијама и институцијама, али да никада није добио одговор.

– Изгубио сам повјерење у све, а невини људи су страдали. Волио бих да сазнам гдје је сестра од мајке из Пофалића, као и за брата, зета који су нестали у јуну 1992. године – рекао је Буха и нагласио да неко треба да одговара за злодјела.

Замјеник предсједника Гадске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Горан Тимотија рекао је да се и данас трага за 21 лицем српске националности из тог сарајевског насеља.

– Немамо посмртне остаткке, као да је у Сарајеву завјет ћутања – рекао је Тимотија.

Терор и убиства почели су и прије 16. маја. Свакодневно су гранатирани, по насељу је дејствовано снајпером. Прва жртва био је пензионисани полицајц Млађен Братић, који је убијен 4. маја 1992. године у Горњим Пофалићима. Број убијених у Пофалићима никада није прецизиран, јер су многи Срби с почетка рата тражили уточиште у већински српским насељу, а до данас се воде као нестали.