Обиљежено 30 година од покоља Срба у Бјеловцу (ВИДЕО)

У Бјеловцу код Братунца служен је парастос за 109 српских цивила и војника из овог села, од којих је 68 убијено на данашњи дан 1992. године.

Најмлађа жртва био је петнаестогодишњи дјечак Чедо Миладиновић, а убијени су и годину старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић.

Из Организације породица погинулих истичу да је апсурдно да у Тужилаштву БиХ уопште не постоји предмет о злочину у Бјеловцу почињеном прије 30 година.

Бјеловац, село на обали Дрине прије 30 година. Муслиманска војска из Сребренице упала је и побила готово све мјештане, а куће попалила.

Славка Матић, којој су злочинци убили двије кћери и мужа, пита да ли су они били легитиман војни циљ.

– Отишла сам рано да наложим ватру у оближњој школи. Муж и кћерке су остали спавајући. Запуцало је са свих страна и у 10.00 часова сам сазнала да ми је породица убијена и да сам остала сама – испричала је Славка.

Свједок злочина и уништења подрињског села је Брано Вучетић чији су брат, отац и мајка убијени, а он рањен и одведен као дИјете у сребренички затвор гдје је провео 56 дана. Рањен је од бомбе коју су зликовци бацили у собу у којој су била дјеца и жене.

На Дрини су у залеђу села, припадници 28 дивизије, направили засједу. Ту су починили велики злочин . Убијено је 68 мјештана.

Из Организације породица погинулих истичу да је апсурдно да у Тужилаштву БиХ уопште не постоји предмет о злочину у Бјеловцу почињен прије 30 година.

У очима међународне заједнице пројектован је један сценарио ратних дешавања, а то је да су Бошњаци жртве а Срби злочинци, док год се не промјени та перцепција, у БиХ нема суживота, каже предсједник НСРС Ненад Стевандић.

– Не шаљемо осветничке поруке, али тражимо да се српске жртве не дискриминишу у правосуђу БиХ и да буду равноправне са осталим жртвама. Нема помирења и просперитета у БиХ све док жртве буду дискриминисане и не буде изједначен однос према свима – истакао је Стевандић.

Породице, преживјели мјештани и представници општина Братунац и Сребреница као и организације проистекле из Одбрамбено -отаџбинског рата положиле су цвијеће у знак сјећања на највећи подрињски злочин у једном дану.