Светом архијерејском литургијом, парастосом невиним српским жртвама и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје у порти, данас је у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег у Брадини, код Коњица, обиљежено 28 година од страдања српског становништва у овом селу.

Литургију је служио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, који је током бесједе рекао да је Брадина мјесто страдања Срба.

Владика Димитрије је поручио да је смисао и данашњег сјећања на жртве не дозволити да побиједе зло, мржња и осветољубљивост.

– Када стојимо на овако страшном мјесту и сјећамо се наших невино убијених жртава, знамо да само наша савјест и живот могу из тога да изведу и ослободе смисао, а смисао је у томе да нас не побиједе зло, мржња, осветољубљивост. Јер је мржња као рђа, а наша природа, заједничка, људска, је као она природа гвожђа – рђа се распростре на све и изједа свакога, а тако и мржња. Не изједа само оне које бисмо евентуално мрзили, него и нас саме – поручио је епископ Димитрије.

Обиљежавању су присуствовали чланова породица настрадалих, представници институција Републике Српске, српски представници у институцијама БиХ, града Источно Сарајево, источне Херцеговине, борачких организација и Савеза логораша.

У Брадини, која је прије сукоба било насељена већински српским становништвом, 25. маја 1992. најбруталније је убијено 48 српских цивила, а преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени.

У логорима су уморена још 22 становника Брадине, док се за пет још трага.

Парох коњички, протојереј-ставрофор Милан Бужанин рекао је да ни данас, 28 година након старшних збивања која су се десила, у овом селу живота готово да нема.

– Ту живи двоје старијих људи, пензионера, и преко љета још неколико ових из Аустралије, САД или неких других крајева, који су обновили куће и дођу на неколико дана. У суштини, другог живота да и нема. Већина кућа још увијек није обновљена, рушевине се виде на све стране. Цркву смо у неком периоду обновили, споменик смо саградили, сад градимо парохијски дом, све у нади да ћемо вратити живот овамо – навео је Бужанин.

У Суду БиХ за злочине почињене над српским цивилним становништвом на подручју Коњица почињене у периоду од маја 1992. до маја 1993. године, а који обухватају и Брадину, суди се Есаду Рамићу, Омеру Борићу, Шефику Никшићу, Аднану Аликадићу, Митку Пиркићу, Реџи Балићу, Хамеду Лукомирку, Сафаудину Ћосићу, Мухамеду Цакићу, Исмету Хебибовићу, Енесу Јахићу, Сенадину Ћиби и Жељку Шимуновићу.

На терет им је стављено да су починили прогон убиствима, силовањем, затварањем, мучењима и другим нечовјечним дјелима.

Према оптужници, они су били на командним функцијама и припадници Ппштинског штаба Територијалне одбране у Коњицу, Диверзантско-извиђачког одреда „Акрепи“, полиције и стражари у логору „Челебићи“.

Они су оптужени за нападе и убиства више десетина српских цивила оба пола, међу којима је било дјеце и старијих лица, те мучења, злостављања, нечовјечна поступања, противправна заточења већег броја Срба из Коњица и околних села Брадина, Церићи, Зукићи, Брђани, Џепи, Загорице, Хум, Блаце, Невиздраци, Доње Село, Врдоље, Живања, Ситник, Бјеловчина, Забрђани, Бијела.

У оптужници је наведено да је велики број српских цивила са овог подручја незаконито ухапшен и одведен у логоре на подручју Коњица, гдје је настављено њихово мучење и злостављање.

Суђење им је почело 8. маја 2019. године, а у досадашње дијелу поступка Тужилаштво је саслушало десетак свједока, од којих су већина били житељи Брадине.

Са Рамићем и осталима оптужен је и Алмир Падаловић, који је у октобру 2019. издвојен из предмета након што су вјештаци неуросихиајтри закључили да привремено није способан да прати суђење, те је поступак против њега у фази мировања.

Са њима је био оптужени и Зденко Грбавац, али је у односу на њега Суд раздвојио предмет, с обзиром на то да је недоступан.

У Суду БиХ у току је поступак против Агана Рамића, који је био првобитно оптужен са Есадом Рамићем и осталима, али њему на терет нису стављени злочини почињени у Брадини, већ у коњичком селу Брђани.

Суд БиХ судио је раније Миралему Мацићу по оптужби да је у мају 1992. године, као резервни полицајац Станице јавне безбједности Коњиц, у Брадини убио тројицу Срба и учествовао у малтретирању и мучењу српских цивила, али је суђење обустављено након што је Мацић умро у јануару 2012. године.