Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић истакао је да је Република Српска једини гарант да се не понове злочини као што је онај у Сијековцу 1992. године, када су недужне српске цивиле побиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ.

Нуждић је рекао да је референдум 1. марта 1992. године наговијестио дешавања у Сијековцу код Брода, гдје се десио први масовни злочин над Србима у протеклом рату.

„Злочин у Сијековцу је кулминација догађаја након референдума у марту, када је игнорисана воља једног народа, а затим послата и јасна порука шта ће се с тим народом десити убиством свата Николе Гардовића у Сарајеву“, рекао је Нуждић новинарима у Сијековцу након обиљежавања 31 године од злочина над Србима.

Нуждић је рекао да је то само био наставак политике Хрватске од 1941. године, односно стварања Независне Државе Хрватске.

Он је напоменуо да Међународни суд у Хагу никада није процесуирао масовне злочине над Србима, а да је такву праксу наставио и Суд БиХ.

„Имамо само једно лице осуђено за овај злочин, и то на казну затвора од десет година. Било је немогуће да ово изврши само једно лице. Једини гарант да се овакви злочини не понове је Република Српска“, нагласио је Нуждић.

Коментаришући јучерашњи, срамни потез предсједника Хрватске Зорана Милановића,који је у Дервенти одликовао 103. бригаду ХВО, Нуждић је рекао да би хрватски предсједник требало да зна шта се дешавало на овим просторима, и да се поклони српским жртвама.

„Требао је да се упозна са жртвама, са чињеницом да су овдје били систематски логори формирани за Србе, те да су овдје вршени најбруталнији, садистички начини мучења Срба. То би можда довело до некаквог помирења. Овако имамо ситуацију да је ово провокација према свим невиним жртвама и породицама“, каже вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

У Сијековцу је данас обиљежена 31 година од злочина над недужним српским цивилима у овом селу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ.

У Цркви Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу служен је парастос убијеним српским цивилима, а код спомен-крста у порти цркве положени су вијенци.

Организатор обиљежавања је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Припадници Хрватске војске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, убили су 26. марта 1992. године у Сијековцу девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.

Најмлађа жртва свирепог злочина имала је 17, а најстарија 72 године, док је у злочиначком походу запаљено 15 кућа и црква.

Био је то први масовни злочин и прије него што је почео оружани сукоб у БиХ који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ.

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан догодио се покољ у Сијековцу.