В.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић изјавио је да је игнорисање представника западних земаља, када се обиљежавају годишњице страдања Срба постало пракса, те истакао да се нико од амбасадора, осим представника Србије и Руске Федерације, није годинама појавио на таквим скуповима.
– Самим тим долазимо у ситуацију гдје се константно обрћу тезе и намећу се Србима флоскуле као народу који је злочиначки, који не прихвата и не признаје друге жртве, што апсолутно није тачно. Немам никакав проблем да кажем, а то стварно и људски мислим, да поштујем сваку жртву без обзира на њену нацију и вјеру – рекао је Нуждић.
Он је навео да се у практичним примјерима види да западни, као и представници друга два конститутивна народа у БиХ, не третирају идентично српске и жртве других народа.
– То не говорим ја, то показују примјери гдје се српске жртве омаловажавају приликом обиљежава годишњица страдања, али и у правосудним процесима пред институцијама које би требале барем да заступају право и правичност – истакао је Нуждић.
Он је указао да су за злочине над Србима у Подрињу осуђена четири лица бошњачке националности на срамну казну од 29 година, што јасно показује какав је однос правосудних институција према српским жртвама.
– Да би направили поређење, Срби су за злочине у Подрињу осуђени на 650 година. Хашки трибунал апсолутно се није бавио злочинима над Србима. Бавио се само на начин да је Насер Орић правоснажно ослобођен, што је поновљено пред Судом БиХ – подсјетио је Нуждић.
Све ово оставља горак укус и код жртава и код представника институција Републике Српске, наводи Нуждић, с обзиром на то да је Републички центар у Атласу злочина над Србима током одбрамбено-отаџбинског рата који се односи на 1992. годину, евидентирао 26 стратишта Срба у којима је смртно страдало четворо или више лица.
– Поставља се питање – ко је одговоран за смрт српске дјеце у Подрињу? Више од четрдесеторо дјеце је убијено у средњем Подрињу и више од 200 жена. Имали смо потресне фотографије гдје Добрина Продановић држи лобању свог сина. То је чак од међународне заједнице својевремено злоупотребљено, па су говорили да је ријеч о бошњачкој мајци – указао је Нуждић.
Нуждић пита и ко је крив за убиство дјечака Слободана Стојановића, као и браће Димитривијевић који су убијени из снајпера.
– Задатак институција Републике Српске јесте да документује ове злочине и да будућим генерацијама остави трајно свједочење шта се дешавало, како нам се нешто овако никада више не би поновило – нагласио је Нуждић.
Извор: РТРС
Републички центар можете пратити на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
