Милорад Којић за “Глас Српске”: Странце не занимају ни Устав ни закони

Бошњачки и међународни представници не престају да омаловажавају српске жртве и породице које још трагају за својим најмилијима. Искуства показују да странце, када намећу идеје и правила, не занимају ни Устав ни закони, али без обзира на те опструкције, мора им бити јасно да нестали, као ни ратни злочини над Србима, неће бити заборављени.

Поручио је то у интервјуу за “Глас Српске” директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић уз подсјећање да прича о успостављању завода за судску медицину на нивоу БиХ није од јуче јер је таквих покушаја било и раније.

– Српска има Завод за судску медицину. То је уставна надлежност ентитета и Брчко дистрикта, и такав покушај преноса надлежности, злоупотребом процеса тражења несталих који је у потпуном застоју, и то захваљујући управо Бошњацима који траже да се та надлежност преносе на ниво БиХ, је најобичније политикантство и покушај злоупотребе породица. То је морбидна, нељудска и непримјерена злоупотреба зарад политике и политикантства – поручио је Којић.

ГЛАС: Да ли је могуће очекивати помак у тражењу несталих, али и раду Института за нестала лица БиХ?

КОЈИЋ: Српска је у протеклом периоду нудила веома конкретна рјешења за реформу института. Ту је потпуно нелегална управљачка структура, Привремени управни одбор који не постоји као законска ни уставна категорија, али је очигледно, када странци намећу, да их не интересују закон ни Устав. Тражили смо да буде успостављен начин избора колегијума директора, да се бира једно лице из Српске и два лица у Управни одбор те да Међународна комисија за нестала лица у потпуности изађе из процеса. На тај начин би се могао значајно убрзати процес тражења несталих, али Бошњаци су ти који у пуном капацитету са Међународном комисијом контролишу процес и не желе брже тражење несталих Срба. То и доказују кроз свој рад и статистике. Тотално је занемарљив број пронађених несталих Срба.

ГЛАС: То значи да је оправдано неповјерење српских породица?

КОЈИЋ: Постоји једно опште неповјерење породица и институција Српске у сам институт и његов будући рад, ако остане у оваквим оквирима, односно ако не дође до промјена у управљачкој структури. Нудили смо опцију у којој се може направити помак, али странци и Бошњаци то нису хтјели. Они желе да вријеме учини своје, да већи дио Срба не буде пронађен, а злочини над Србима не буду процесуирани. Заговарали смо, заједно са Комисијом за тражење несталих у Србији, отварање страних архива из којих бисмо, на основу снимака сателита и докумената, могли унаприједити процес, али то међународна заједница никад није дозволила. То је сатанизација Срба и жртава.

ГЛАС: На шта то онда указује?

КОЈИЋ: На јасну опструкцију међународне заједнице и Бошњака.

ГЛАС: Ревидирана стратегија за рјешавање предмета ратних злочина је након двогодишње блокаде Бошњака усвојена 24. септембра 2020. у Савјету министара, а надзорно тијело још није формирано. Шта је позадина тога?

КОЈИЋ: Апсурдно је да бошњачки политичари, уз захтјев невладиних организација из ФБиХ, не дозвољавају да то тијело буде успостављено. У томе је посебно ненормално да не желе да Милорад Којић из Српске, као представник институције која се бави истраживањем ратних злочина, буде дио тог тијела јер, наводно, негира злочине над Бошњацима. А ми можемо слободно упитати да ли они на овај начин негирају злочине над Србима. Они као жртве требало би да уважавају и жртве из реда српског народа, али не. У служби су политика које кроз непроцесуирање злочина над Србима желе да доведу у питање легитимитет Републике Српске у данашњем облику. Све породице жртава, без обзира на то којем народу припадају, треба да се залажу за процесуирање свих злочинаца. Постоји група поступајућих тужилаца који желе да раде и који раде посао у складу са правилима струке. До 1. јануара 2013. било је потврђених оптужница против 48 лица за злочине над Србима, а од тада до данас против 208 особа, захваљујући тужиоцима који су хтјели да раде. Тужилаштво као систем не функционише, али има одговорних људи који желе и раде часно свој посао и поред свих притисака.

Атлас

ГЛАС: Из Републичког центра најављено је издавање атласа злочина над Србима. Шта ће то донијети?

КОЈИЋ: Први том атласа масовних злочина над српским народом биће ове године и представљаће судске пресуде и сатисфакцију жртвама те њиховим породицама у смислу задовољења правде јер ће остати трајни документ. Биће то као судска пресуда у којој ће бити назначено да је злочин почињен, гдје се и како десио, а све поткријепљено изјавама свједока и документима.