Заточеник и жртва злогласног логора „Силос“ код Тарчина, Јадранко Главаш, сахрањен је данас на Војничком гробљу Нови Зејтинлик у Сокоцу.

Посмртни остаци Главаша пронађени су у септембру прошле године на Игману, али тек недавно је његов идентитет потврђен ДНК анализом, крвним узорцима даљих рођака, јер Јадранкови најближи сродници, сестра, мајка и отац нису дочекали да сазнају његову судбину.

Јадранко Главаш и његова породица – сестра Љиљана, мајка Загорка и отац Радмило, криви су јер су бјежећи од рата у Сарајеву залутали у завичај, село Осеник код Пазарића. Отац је размијењен у фебруара 1993. године, али је по сазнању да је Јадранко убијен на Игману преминуо.

– Од Јадранкове породице више нико није жив, кућа је пуста, тако да је са његовом сахраном сахрањена и истина о тој породици – рекла је тетка убијеног Главаша, Милосава Зељаја.

Према њеним ријечима, Јадранков отац Радмило је преминуо убрзо, мајка Загорка утихнула је у послије извјесног времена тугујући за сином, а сестра Љиљана која је недавно преминула, сахрањена је поред родитеља на Новом Зејтинлику, гдје су данас положени и посмртни остаци њиховог Јадранка.

Затирање породице било је још један адут да се покуша прикрити Јадранков идентитет, а самим тим и злочин. Узорци крви које је за живота дала његова сестра Љиљана, наводно нису били довољни. Крв су дали Јадранкови рођаци, у нади да овај злочин неће остати без казне.

– Свједоци су ми рекли, између осталог, да су га тјерали да игра српско коло. И једини свједок Драган Вуковић је преминуо. Драган ми је рекао да су му дали да му однесе да једе, међутим, он је већ био мртав. Логораши са везаним очима су га сахранили, али нису знали гдје. 30 година су га тражили – каже Радослав Братић, логораш у „Силосу“ и рођак убијеног Главаша.

Главаш је пронађен на локацији надомак мјеста егзекуције, близу хотела Мразиште на Игману. Сазнања су да га је, док је копао ровове по Игману, неко препознао као првака фолклорног ансамбла КУД „Иво Лола Рибар“. Познати су и одговорни за Јадранкову смрт.

Потпредсједник Савеза логораша Републике Српске Винко Лале, рекао је да је група логораша „имала несрећу да буду распоређени код Специјалне јединице „Зулфикар“ коју је предводио извјесни Зука, односно јединице за специјалне намјене под командом Алије Изетбеговића“.

– Ти заточеници су били малтретирани од припадника Зукине јединице и то од групе коју је предводио Неџад Хоџић, а по бруталности су се истицали и Салчиновић звани Струја и још пет-шест момака по неким ратним надимцима, који тукли, малтретирали, чак и сексуално злостављали логораше на Игману – навео је Лале.

Он се присјетио да је почетак 1993. био најтежи за заточенике, посебно за групу у којој је био и Главаш, која је пребачена у некадашње складиште Шумарства, раније кориштено за гориво и храну за коње.

Према бази података Удружења логораша, Јадранка Главаша су припадници злогласне јединице тукли од 2.00 часа ујутро до 6.00 часова, када је и преминуо од батина.

Свједоци су причали да је група заточеника везаних очију одведена према Пазарићу, гдје су ископали раку и испод велике оморике положили тијело убијеног Јадранка.

Брутално убиство Јадранка Главаша остаје некажњено.

Суд БиХ јесте осудио Џевада Салчина Струју, али, на само двије године затвора за злочин почињен 1993. на Игману. Пресуђен је јер је преминулом Драгану Вуковићу, свједоку убиства Јадранка Главаша, одсјекао дио десног уха.

Зулфикар Алишпаго и Неџад Хоџић свој крвави пир наставили су убиствима хрватских цивила у околини Коњица, за шта су и пресуђени, али су и они амнестирани од иживљавања над српским логорашима из „Силоса“, логора који је однио близу 30 живота и који је под притиском међународне заједнице затворен два мјесеца након потписивања Дејтонског мировног споразума.