Поруке представника хрватских власти да ће искористити све расположиве механизме да заштите оптужене војне пилоте у случају гранатирања избјегличке колоне српских цивила на Петровачкој цести и мјесту Сводна, 7. и 8. августа 1995. године, у складу су са њиховом досадашњом политиком, али и на фону изјаве бившег предсједника Врховног суда да је “само агресор могао да чини ратне злочине у Хрватској”.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поводом жестоких реакција из Хрватске на недавну одлуку Тужилаштва за ратне злочине Србије да подигне оптужницу против одговорних у случају “Петровачка цеста”.  

– Све ово се ради како би у хрватској јавности и даље био одржан лажни мит о домовинском рату, а поготово о војној акцији “Олуја”. Према том “тумачењу”, само је “агресор” могао да чини злочине, али не и “браниоци”. То, наравно, није тачно. Хрватски авиони су безочно гранатирали избјегличку колону, при чему је убијено најмање 13 српских цивила, а међу њима и дјеце. Чак је и угледни адвокат Анто Нобило истакао да је Хрватска сада у великом проблему јер њено правосуђе 27 година није ништа учинило на процесуирању одговорних за овај ратни злочин. Веома је важно да сви они буду процесуирани, без обзира на то ко их починио и на којим просторима. Нажалост, у Загребу, Сарајеву и Приштини имамо једну праксу да тамошња правосуђа ништа не чине о том питању. Зато је добро што је српско тужилаштво повукло овај потез како би се исправила неправда и коначно задовољила – каже Линта.

ГЛАС: Премијер Андреј Пленковић сматра како Србија на овај начин “чини корак уназад у изградњи помирења”. Није ли то лицемјерно, јер би управо кажњавање одговорних за злочине то омогућило?

ЛИНТА: Проблем је што Загреб и Сарајево не полазе од једне неспорне чињенице – да је злочина било на свим странама. Ако желимо да кренемо с искреним помирењем, онда правосудна пракса не смије бити селективна. Мора се успоставити једнак однос према свим жртвама. Стога су и изјаве Пленковића и њему сличних циничне и лицемјерне и, у ствари, оне нас удаљавају од помирења.  

ГЛАС: Колико овакве и сличне ствари утичу на повратак, али и на одлазак Срба? Према неким информацијама, тренутно у Хрватској има мање од четири одсто Срба?

ЛИНТА: Етнички мотивисано правосуђе је и даље у функцији хрватске ратне политике. Један од циљева те политике је спречавање већег повратка Срба на њихова вјековна огњишта. И ово што се сада дешава је један од начина. Навешћу вам пар примјера овог лицемјерја. За убиство више од 2.000 Срба до сада су у Хрватској одговарала смо два лица. Осуђен је један Албанац који је промијенио име у Божо Марчелић и један Србин, припадник Хрватске војске, који је убио своје комшије у једном селу код Грачаца. С друге стране, хрватско тужилаштво “ангажујући” лажне свједоке подиже на десетине оптужница против Срба. Ово је једна добро осмишљена политика застрашивања, али и стварања алибија за одржавање већ поменутог лажног мита о одбрамбеном домовинском рату. 

ГЛАС: Како објашњавате то што Тужилаштво БиХ ни након толико година није нашло за сходно да подигне оптужницу за овај злочин, а поготово јер се он одиграо на територији БиХ?

ЛИНТА: Као прво, Суд и Тужилаштво БиХ су антидејтонске творевине. Правосуђе БиХ не занимају злочини који су почињени над српским цивилима и ратним заробљеницима. Ако којим случајем дође и до неког судског процеса, казне обично буду симболичне и више су у функцији вријеђања жртава, а не успостављања истине и правде. Тужилаштво БиХ све ове године показује незаинтересованост за овај брутални и свирепи злочин над српским цивилима. И шта човјек онда да мисли и каже? 

Прогнани

ГЛАС: Учествујете и у раду Одбора за рјешавање стамбеног питања прогнаних Срба из Хрватске и ФБиХ. Колико вам се људи до сада јавило?

ЛИНТА: Мислим око 8.500 људи. Крајњи циљ је да свим овим лицима ријешимо стамбено питање. Људи који немају ништа моћи ће конкурисати за стан или сеоско имање, а они који су започели с градњом неког стамбеног објекта моћи ће се обратити за добијање грађевинских пакета. И на крају, онима који имају плацеве омогућено је да конкуришу за монтажне куће. Жеља је да ове људе у потпуности интегришемо у друштво.