Лале: Очекујемо казне и нова хапшења осумњичених за злочине над Србима

Предсједник Удружења логораша регије Бирач Винко Лале поздравио је хапшење злогласног „команданта Игмана“ Вахида Алађуза и још четворице осумњичених за бројне ратне злочине почињене у логорима на подручју илиџанске мјесне заједнице Храсница у ратном периоду.

Он је додао да је списак одговорних за злочине почињене у храсничким логорима много дужи од ових пет који су јуче ухапшени.

Лале каже да су међу логорима за Србе у Сарајеву најмонструознији злочини почињени у храсничким логорима, у којима су затвореници доживљавали незамисливе страхоте, мучења и понижавања.

„Свим логорашима на том подручју Алђуз је познат по монструозним злочинима које је чинио и наређивао у логору у објекту основне школе `Алекса Шантић`, затим у самачком дому, недовршеној стамбеној згради, атомском склоништу, свлачиници стадиона, гаражама у Храсници затим на Бутмиру, у Соколовић Колонији, на Игману, а долазио је и у логор `Силос` у Тарчину. И свуда је био познат по специфичним тортурама и мучењима“, рекао је Лале.

Према његовим ријечима, за потребе тадашње муслиманске командне елите у Храсници кориштено је неколико српских станова за силовање Српкиња, а власници тих станова били су у логорима или су успјели раније напустити Храсницу.

Он истиче да је Алађуз као командант у 4. моторизованој бригади такозване Армије РБиХ заједно са муслиманском полицијом и цивилном влашћу формирао више логора на подручју Храснице у које су незаконито затварали, држали, мучили и убијали српске цивиле од којих је већи број подлегао тортурама или убијен.

Лале тврди да је листа оних који су чинили злочине над Србима у храсничким логорима много дужа и да логораши очекују нова хапшења и процесуирање тих починилаца, чија су имена позната.

Он истиче да су логораши спремни да свједоче о тортурама које су претпјели, а које су биле свакодневне и различите.

Лале је навео примјере мучења логораша Здравка Глигоревића из Брадине и медицинске сестре Бранкице Лакић из Травника.

„Након заробљавања и премлаћивања, Глигоревића су монструми затворили у метални кавез за животиње и изложили га на храсничком тргу, гдје су га пролазници тукли, пљували, псовали, мокрили по њему, иживљавали се на разне начине и подлегао је од тих мучења. Његово тијело ексхумирано је након рата“, присјећа се Лале.

За Бранкицу Лакић каже да је радила у МУП-у у Травнику и да се непознатим и чудним околностима нашла у Храсници на почетку рата.

„Према нашим сазнањима и подацима, њу су затворили и наизмјенично силовалии, а затим тукли и крајње исрпљену убили крајем маја 1992. године. Њено тијело ексхумирано је након рата из гробнице у Главогодини“, додао је Лале.

Он истиче да се траже још десетине Срба несталих из логора у Храсници и да је само мањи број ексхумиран из новоформираног гробља за Србе у току рата у Храсници.

Лале је поновио да су преживјели логораши спремни да свједоче у овим предметима и да очекују да ће и остали починиоци злочина над Србима у Храсници бити приведени, процесуирани и добити заслужене казне, али и да ће Суд БиХ напокон, осим појединачне, утврдити и колективну и командну одговорност за континуиране злочине над Србима у току рата на подручју Храснице, Бутмира, Соколовић Колоније и Игмана.

Припадници Сипе ухапсили су јуче на подручју Сарајева пет лица осумњичених за ратне злочине над више од 100 српских цивила, саопштено је из Тужилаштва БиХ по чијем налогу је извршена акција хапшења.

Након испитивања осумњичених, поступајући тужилац упутиће Суду БиХ приједлог за одређивање притвора за четворицу осумњичених за ратне злочине у Храсници, који су лишени слободе у акцији Сипе по налогу Тужилаштва.

Истрага се односи на злочине над српским цивилима са подручја Храснице, Бутмира и Соколовић Колоније, који су били незаконито затворени у логору у објекту Основне школе „Алекса Шантић“ и затвору у недовршеној згради у близини небодера у Храсници.