Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, који је један од предложених за члана Надзорног тијела за праћење спровођења Ревидиране стратегије за процесуирање свих ратних злочина, увјерен је да Бошњацима не одговара истина и да искључиво из тог разлога покушавају да спријече спровођење те стратегије.

Којић је за “Политику” оцијенио да би процесуирање најсложенијих предмета, у којима су осумњичени високопозиционирани припадници бошњачке цивилне и војне власти из тог времена, потпуно промијенило слику о ратним злочинима коју Бошњаци намећу и о којој деценијама причају.

– Очигледно је да постоји намјера да се стратегија не имплементира, јер се само на тај начин може спријечити процесуирање злочина који су почињени над припадницима српског народа – рекао је Којић.

Према његовим ријечима, при томе се рачуна и на биолошки нестанак Бошњака који су те злочине починили, а таквих примјера већ има.

Којић је навео да то намјерно одуговлачење почетка рада у складу са стратегијом оставља простора носиоцима правосудних институција да могу без икакве одговорности да наставе да раде као што су радили свих ових протеклих година.

– То значи да могу и даље да испуњавају норму радећи на мање сложеним предметима, а не и на оним најсложенијим које држе у фиокама и који углавном третирају тешке и монструозне злочине над Србима – рекао је Којић.

Он је рекао да му је несхватљив изостанак реакције представника међународне заједнице и осуде понашања бошњачких политичких представника, јер је и њима познато да је примјена ове стратегије, као што је то био случај и са претходном, која такође није досљедно реализована, временски ограничена на крај 2023. године.

– Можда се томе и не треба чудити јер очигледно је да се стално врши притисак само на Републику Српску- рекао је Којић.

Он је навео да се Бошњацима не пријети санкцијама, чак ни када позивају на рат, и да се на њихову запаљиву реторику одговара благо или на начин да се критика упућује свима, а не само онима који призивају рат.

“Политика” напомиње да у овом тренутку у Тужилаштву БиХ постоји више од 550 неријешених предмета ратних злочина у којима је именовано 4.500 починилаца ратних злочина и исто толико предмета у којима починиоци нису познати.