Којић: “Бањалучке звјездице“ жртве свјетских моћника

„Бањалучке звјездице“ су најмлађе жртве рата у БиХ и директне жртве санкција и свјетских моћника, изјавио је данас Срни директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић и најавио скору промоцију публикације „Дјеца жртве рата 1991-1995“.

„То ће се потврдити и у догађајима који ће усљедити након једне од великих ратних трагедија које су нас задесиле“, истакао је Којић.

Према његовим ријечима, Републички центар је, након двоипогодишњег истраживања аутора Николе Борковића, објавио монографију „Шта су скривиле?“ у којој су на једом мјесту сабране све чињенице о овом догађају.

„Било је од великог значаја да се стане у крај злонамјерним и изврнутим интерператацијама онога што се дешавало. Центар је у свом раду посветио посебну пажњу најмлађим страдалницима несрећног рата у БиХ“, рекао је Којић.

Он је навео да ће ускоро бити промовисана публикација Центра „Дјеца жртве рата 1991-1995“, која се темељи на документацији у посједу Центра, али и на подацима добијеним од болница, домова за незбринуту дјецу, удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, Хуманитарног удружења жена „Дуга“, Радио-телевизије Републике Српске, Удружења „Здраво да сте“, Завода за физикалну медицину и рехабилитацију „Доктор Мирослав Зотовић“ и бањалучког Клиничког центра. „Публикацијом је обухваћено 1.418 дјеце, од којих је 485 смртно страдало, 428 је рањено, а 452 је било заточено у логорима, затворима и кућним притворима.

Обрађени су, колико је то било могуће, доступни подаци о погинулој, рањеној као и дјеци која се воде као нестала, о дјеци која су била затворена у логорима и преживјела различите врсте тортуре, о дјеци са психотраумама…“, објаснио је Којић. Он је рекао да публикација показује да је подједнако застрашујући, како број страдале дјеце, тако и начин извршења злочина над њима.

„Дјеца су убијана на најстрашније начине, што потврђују и ексхумирана дјечија тијела из масовних гробница Ледићи /Трново/, Јајце /Царево поље/, Трескавица, масовна гробница Сански Мост, као и дјеца убијена на Петровачкој цести“, навео је Којић. Којић је нагласио да су „нека од дјеце настрадала и у редовима Војске Републике Српске, гдје су ангажована усљед специфичних ратних околности, али да су то углавном били изузеци, а не правило“.

„Своју војну дужност су обављали у позадини и најчешће су страдали усљед дјеловања артиљерије“, објаснио је Којић. Према доступним подацима којима располаже Центар, највише дјеце, њих 118, страдало је у Сарајевско-романијској области.

Одлуком Савјета безбједности УН, у мају и јуну 1992. године, били су забрањени међународни летови, чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку, због чега је преминуло 12 тек рођених беба које су биле у инкубаторима.

Прва беба умрла је 22. маја 1992. године након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба. До 19. јуна исте године у Бањалуци је умрло 12 беба које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице. Агонија је прекинута пробојем коридора и спајањем бањалучке регије са осталим дијеловима Републике Српске и Србије.

Тринаеста беба Слађана Кобаш изгубила је битку за живот са 14 година, а 14. беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је посљедице за цијели живот.