Књига „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ биће промовисана у Бијељини 22. децембра

Књига је објављена у години у којој се навршава 30 година од егзодуса српског народа тузланске регије и свједочи о злочину над припадницима Југословенске народне армије /ЈНА/ у Тузли 15. маја 1992. године и страдању српског народа тузланске регије током 20. вијека.

У поглављу „Голгота српског народа“ је општи историјски преглед дешавања која су довела до страдања српског народа тузланске регије у рату 1992-1995. године, а поглавље „Злочин без казне, Тузла – 15. мај 1992“ доноси детаљну анализу напада муслиманско-хрватских екстремиста на маршевску колону ЈНА.

Објављени су и лични подаци и фотографије 54 припадника ЈНА који су убијени и подаци о рањенима. У књизи су објављени изводи из свједочења преживјелих припадника ЈНА, као и бројни документи који доказују да је напад на маршевску колону ЈНА у Тузли био унапријед припремљен и извршен према ратном плану тузланског руководства, са трагичним посљедицама по припаднике ЈНА и српски народ.

У поглављу „Идентификација убијених – свједочанство о окрутности злочинаца“ објављени су подаци о убијеним припадницима ЈНА у Тузланској колони чија су тијела допремљена на Институт за патологију и судску медицину Војномедицинске академије у Београду, подаци и фото-документација о ексхумацији посмртних остатака убијених припадника ЈНА из масовне гробнице на тузланском гробљу Трновац, као и записници и фото-документација форензичке обраде мртвих тијела убијених припадника ЈНА, ексхумираних из масовне гробнице у Тузли.

Поглавље „Свједоци страдања“ доноси више свједочења о страдању припадника ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године, док су у поглављу „Егзодус Срба тузланске регије“ изнесена свједочења и статистички подаци о страдању и етничком чишћењу српског народа у тузланској регији у рату 1992-95. године.

„Ране и ожиљци из прошлости“ је дио књиге у којем су тематски обрађена страдања српског народа у тузланској регији под турском влашћу и под аустроугарском окупацијом, страдања Срба у БиХ за вријеме Првог свјетског рата и геноцид над српским народом у Независној Држави Хрватској за вријеме Другог свјетског рата. Поглавље „Страдања Епархије зворничко-тузланске у 20. вијеку“ доноси детаљне податке и фотографије о страдању српских светиња на овом подручју.

ЛАТИНОВИЋ: НЕОДРЖИВОСТ ПОРИЦАЊА НЕСПОРНИХ ЧИЊЕНИЦА

У мишљењу рецензента универзитетског професора историје Горана Латиновића истакнуто је да је књига „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ изузетно драгоцјено, обимно и богато документовано дјело. „У рукопису је детаљно разматран напад, са више аспеката, политичког, војног и правног, и веома аргументовано је указано на неодрживост порицања неспорних чињеница, као и на манипулисање догађајима у послијератним годинама, у намјери да им се да потпуно другачији смисао“, оцијенио је Латиновић. Према његовим ријечима, у овој књизи понуђени су аргументовани одговори на трагична дешавања која су довела до почетка грађанског рата, злочина над Србима и њиховог егзодуса са простора тузланске регије. Највише простора и пажње посвећено је процесима и догађајима у Тузли и тузланској регији током 1992, али и посљедицама трагедије, како у ратним, тако и у поратним годинама. Како је рецензент навео, реконструисани су догађаји готово из дана у дан, дајући њихов јасан приказ, нарочито о припремама и току напада на маршевску колону ЈНА која је 15. маја 1992. године мирно напуштала Тузлу. Латиновић истиче да је, осим централним догађајем – нападом на маршевску колону ЈНА, доста пажње у овом рукопису посвећено егзодусу Срба са шире тузланске регије, што је било проузроковано злочинима над српским цивилним становништвом и страхом да се не понови геноцид који су Срби преживјели за вријеме Првог и Другог свјетског рата. Он указује да демографска анализа, као дио рукописа, показује какав колапс је доживио српски народ на подручју Тузле гдје је остало само око 3.000 Срба према подацима из 2013. године, док је у читавој регији остало само око 7.000 Срба. Латиновић је навео да је значајан дио књиге посвећен голготи Епархије зворничко-тузланске, једне од најстрадалнијих епархија Српске православне цркве, уз оцјену да је и збирка веома драгоцјених свједочења људи који су преживјели трагичне догађаје на подручју тузланске регије у 20. вијеку. „Узевши у цјелини, документарна студија Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа представља веома важан допринос бољем разумијевању грађанског рата у бившој југословенској републици БиХ и страдању српског народа, посебно на подручју тузланске регије“, наведено је у рецензији Латиновића.

ВРАЊЕШ: КЊИГА ЋЕ НАЏИВЈЕТИ СТВАРАОЦЕ, А СРПСКИ НАРОД СВОЈЕ ПРОГОНИТЕЉЕ „Пажљиво осмишљена и брижљиво написана, ова књига остаје да живи и наџиви своје ствараоце али и прогонитеље српског народа, као што је и српски народ тузланског и других крајева живио, живи и наџивјеће своје прогонитеље, заједно са својом Српском православном црквом, својом војском, полицијом и државом“, написао је професор на Факултету политичких наука Невенко Врањеш.

Он у својој рецензији истиче да књига „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ доноси утемељене, провјерене и доказане чињенице и представља збир текстова историјске, правне, криминолошке, судске и друге фактографске орјентације. Врањеш наводи да је књига заснована на документима, доказима и свједочењима, како преживјелих судионика, тако и ставовима експерата, уз безброј појединачних судбина и патњи, нестанка читавих породица, али и колективних страдања.

Он издваја оно на Брчанској малти 15. маја 1992. године у предвечерје рата, истичући да се бошњачко-хрватска коалиција трајно компромитовала и осрамотила нападајући маршевску колону војника ЈНА која је, према споразуму, заувијек напуштала тај град у једном мирном и одступном маршу.

„О духовној и моралној снази Срба тузланског краја, њиховој сналажљивости, између осталог, говори и чињеница да су се они и након свега снашли, организовали и да у срединама у којима данас живе, нарочито у Бијељини, граде боље и праведније друштво.

Његују културу и обичаје завичаја, друже се и чувају свој крај носећи га дубоко у својим срцима, сјећањима и мислима“, записао је Врањеш. Управо из те снаге, воље и жеље, наводи се у рецензији, проистекла је и ова обимна књига која остаје будућим нараштајима и заинтересованој домаћој и свјетској јавности.

ЧЕЧАР: ТЕМЕЉАН НАУЧНИ ПРИСТУП ОЧУВАЊУ КУЛТУРЕ СЈЕЋАЊА Рецензент протођакон Бојан Чечар истиче да књига „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ представља путоказ за очување културе сјећања.

„Ова књига представља образац за темељан научни приступ како сачувати културу сјећања о страдањима наших предака, који би могли да примјене и Срби из других крајева.

Нажалост, на овим просторима постоји још много стратишта и жртава који вапију за истином“, истакао је Чечар. Он као нарочито важно наводи поглавље у којем се описује страдање Епархије зворничко-тузланске у 20. вијеку, указујући да се кроз страдања Цркве најјасније виде крајње намјере злочинаца који су та страдања проузроковали. „Током два велика свјетска рата и у току грађанског рата у БиХ Епархија зворничко-тузланска преживјела је велику голготу“, навео је протођакон Чечар.

ЗА ЗЛОЧИНЦЕ НЕМА КАЗНЕ У нападу муслиманско-хрватских екстремиста на маршевску колону ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године убијена су 54 припадника ЈНА.

У рату 1992/95. године смртно је страдало 1.265 Срба тузланске регије, а око 80.000 Срба протјерано је са тог простора. Све до данас, три деценије након тузланске голготе ЈНА и српског народа, за злочинце нема казне. Српски народ тузланске регије је опстао и наставио свој живот у миру и слободи у свом новом завичају, Републици Српској.

Издавачи књиге „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ су Завичајно удружење Тузлака у Бијељини, Министарство унутрашњих послова Републике Српске, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Бањалука и Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске „Синај“.

Ово је прва књига у едицији „Свједоци страдања“ која има задатак да прикупљањем и публиковањем историјске документарне грађе о страдањима српског народа тузланске регије допринесе његовању културе сјећања, како се не би догодила нова страдања.

Покровитељи књиге „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ су Влада Републике Српске, Епархија зворничко-тузланска и град Бијељина. Потписници за издаваче су протојереј Васо Ј. Поповић испред Завичајног удружења Тузлака у Бијељини, Драган Лукач испред Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Милорад Којић испред Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и протођакон Бојан Чечар испред издавачке куће Епархије зворничко-тузланске „Синај“.

Приређивачи ове књиге су Перо Спасојевић, Петар А. Вујичић, Саша Мирић и Милан Минић, рецензенти су Латиновић, Врањеш и протођакон Чечар, а лектори и коректори су професори Јелина Ђурковић и Нина Ћеклић. Дизајн, графичку припрему и прелом текста урадио је Саша Мирић а књига је одштампана у штампарији „Еурографика“ Зворник.