Хрватска прави нови Блајбург у Загребу

Власти у Хрватској, након што је Аустрија најавила могућност да би од идуће године могла забранити окупљање у Блајбургу, покушавају у центру Загреба, на гробљу Мирогој, направити ново “усташко светилиште” и окупљалиште сљедбеника политике некадашње НДХ.

Каже ово за “Глас Српске” директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац коментаришући недавну одлуку Одбора за ратне ветеране Хрватског сабора који је усвојио приједлог да на Мирогоју буде уређено војно гробље, како је овом приликом наведено – “припадника оружаних снага НДХ”.

Према његовим ријечима, ради се о војном гробљу у којем је сахрањено око 550 усташа и домобрана током Другог свјетског рата, а које је из разумљивих разлога 1945. године било порушено, а затим и потпуно запуштено.

Пошто више не могу да се иживљавају у Блајбургу, гдје су величали усташтво и Анту Павелића, сада покушавају направити ново мјесто за то. Зашто правим ту паралелу? Па једноставно, јер је и на споменику у Блајбургу записано како је он подигнут припадницима оружаних снага НДХ. Сада исто покушавају и на чувеном загребачком гробљу Мирогој, а вјерујем да ће исто урадити и на Крбавском пољу код Удбине – истакао је Штрбац додајући како се све ово дешава у вријеме када партизанско гробље на Мирогоју постаје све запуштеније.

Оно што посебно забрињава, како каже, је што се све ово одвија под покровитељством појединих структура власти Хрватске. Све ово, према мишљењу Штрпца, најбоље показује какав однос хрватске власти и даље имају према једном срамном периоду своје прошлости, избјегавајући да се коначно с њим суоче и направе катарзу коју, нажалост, хрватски народ још није прошао.

Умјесто тог суочавања са прошлошћу они сада покушавају да на индиректан начин рехабилитују усташки покрет. На томе се ради веома дуго, а што се може видјети и кроз покушаје ревизије историје када је ријеч о Јадовном, Јасеновцу и другим стратиштима. Све је то дио једног суманутог пројекта који, између осталог, подразумијева и изједначавање партизанских и усташких жртава – нагласио је Штрбац.

Према мишљењу надлежних из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске, ова одлука Хрватског сабора свједочи о неколико друштвених и политичких процеса који се посљедњих неколико деценија одвијају у тој земљи. Како су навели, сама чињеница да се у образложењу ове одлуке оружане снаге НДХ изричито називају “хрватска војска” свједочи о томе да се у Хрватској не врши само рехабилитација појединих злочинаца из периода НДХ, већ и комплетне војне структуре државе која је била један од највјернијих Хитлерових сателита.

Посебан цинизам ове одлуке видљив је у чињеници да се у непосредној близини овог војног гробља налази гробница најмање 862 српске дјеце, која су преминула у загребачким прихватилиштима након што су, током акције Диане Будисављевић, извучена из дјечијих логора смрти. Дакле, ова одлука представља потирање цивилизацијских вриједности антифашизма. Њоме је свакако највише погођена успомена на жртве геноцидâ, који су у НДХ спроведени над Србима, Јеврејима и Ромима, што ствара неспокој у читавом региону – поручили су из овог центра.

Праваш и усташа

У образложењу одлуке Хрватског сабора зашто би, између осталог, требало да буде обновљено ово војно гробље наведено је и како је на њему сахрањен Марко Дошен, предсједник државног Сабора НДХ. Историчари, међутим, упозоравају да је Дошен био хрватски политичар правашке оријентације и лични пријатељ Анте Старчевића. Био је члан и усташког покрета од самог оснивања, а један је и од организатора терористичке акције “Велебитски устанак” која је изведена почетком септембра 1932. године.