На суђењу бившим припадницима Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње БиH за злочин над српским цивилима у илијашком селу Чемерно у јуну 1992. године, свједок Тужилаштва БиH Секула Гаврић рекао је данас да је након напада на село, испод куће Драгана Дамјановића, видио пет убијених Срба којима је већином пуцано у главу. „Видио сам изрешетаног Милована Малешевића који је био го до паса, каишем везаних ногу. До њега је био Радомир Јефтић из чије главе је цурило нешто као мозак, а нешто ниже од њих лежали су један до другог Гојко Ђурђић, Жарко Малешевић и Нено Мићић којима је очигледно из непосредне близине пуцано у главу“, изјавио је Гаврић.

Он је на почетку свједочења рекао да је као припадник Прве чете Округличког батаљона Илијашке бригаде Војске Српске, 9. јуна 1992. године са Васом Зекићем и Савом Цвијетићем отишао у Међераш одакле су са Гојком Ђурђићем, Радомиром Јефтићем, Милованом и Жарком Малешевић и Ненадом Мићићем отишли на Чемерно. „Речено нам је да идемо на Чемерно како бисмо заштитили становништво и избјеглице којих је доста било. Одмах по доласку, Васо, Саво и ја смо распоређени на линију изнад села гдје смо од камења направили полукружни заклон“, испричао је свједок. Он је навео да је на Чемерну било српских војника, међу којима је знао Бошка Анђића и Младена Михајловића, те потврдио да је код гробља видио двије хаубице. Гаврић је рекао да се током вечере у кухињи, у којој је кувао Петар Рашевић, путем радио-везе чуло да ће бити напад, због чега је њему, Васи и Сави наређено да се са своје линије пребаце испод куће Милана Дамјановића. „Ту смо били док се нисмо морали повући. Напад је почео у 5.35 часова, када су се чули пуцњи из правца Чемернице и Корита. Чуо сам команду да се све пали, убија, да се ништа не оставља. Нас тројица смо били одвојени од свих и одлучили смо да се вратимо горе у заклон. Ишли смо појединачно и када смо скоро стигли, видио сам да нема ни Саве нити једног нашег војника“, испричао је Гаврић. Тада их је, како је рекао, стигао Петар Рашевић који их је извео на Караулу гдје су међу војницима били Саво Цвијетић, Бошко Анђић и Младен Михајловић. Стигла су и два камиона са војском са Нишића, након чега су сви отишли на Чемерно. „Изашли смо на врх села које је горјело и из којег се чула рика говеда. Видио сам да гори Вукашинова кућа и да су пукле неке лимене плоче. Војска је сишла доле, а мене је нешто вукло да и ја одем и видим шта се дешава. А волио бих да нисам јер сам се страшно препао када сам испод куће Драгана Дамјановића видио лешеве петоро убијених“, испричао је Гаврић. Вративши се поново изнад села, свједок је рекао да је послије неког времена долетио хеликоптер којим су, како је касније сазнао, одвезени рањени Бранка Трифковић и Ненад Обрадовић. Гаврић је рекао да је касније сазнао да су у штали изгорјели Љубиша Лазандић, који је идентификован по дијелу тијела и по броју пиштоља, те Светозар Капетановић, Мирослав Јанковић и Станоје Мирковић.

Једини за којег зна да је преживио је Милан Дамјановић који је, како је чуо, пронађен у трапу. Гаврић је рекао и да се причало да је неки Дурак, чији отац је био шумар, учествовао у нападу који су извршиле специјалне јединице из Зенице, Брезе и Какња. Потврдио је да је видио када је Раде Горанчић трактором у Округлицу превезао убијене, који су сутрадан сахрањени, док је на Чемерну „кашика копала гроб у који је тридесет четворо сахрањено“. Ифет Ферагет, бранилац оптуженог Енеса Дурака, затражио је од Суда одлагање овог претреса због прибављања додатних доказа одбране, те промјене редослиједа извођења доказа. Суд ће, након разматрања овог захтјева, донијети одлуку у складу са Законом о кривичном поступку. Тужилаштво БиH оптужило је ДЖемала Hаџића, Теуфика Турудића, ДЖемала Смолу, Сенада, Hариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Hамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године заједно са другим лицима свјесно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно. Оптужница бивше припаднике Територијалне одбране и активног и резервног састава полиције тадашње РБиH терети да су 10. јуна 1992. године напали Чемерно у којем су убили 30 Срба, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година. Убијено је десетак жена, а у нападу је паљена покретна и непокретна имовина Срба који су мучени и убијани.

Наставак суђења заказан је за четвртак, 19. септембар.