Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић истакао је да је у ратовима вођеним деведесетих година прошлог вијека у бившој Југославији, српски народ морао поново да се брани и од идеологија које су осмислиле Јасеновац, Јадовно, Козару…, те да је завршна ратна 1995. година, у највећој мјери, показала истинитост ове тврдње.
Нуждић је навео да је низом припремних акција непријатељ стварао услове за војне акције, чији је крајњи циљ био протјеривање Срба са вјековних огњишта.
– Уз помоћ НАТО и прећутну сагласност Запада, Хрватска војска је у мају 1995. године напала западну Славонију, да би се у августу исте године кренуло са коначним уништењем Републике Српске Крајине. Дакле, злочиначка акција „Олуја“ била је круна плана за свођење Срба на статистичку грешку, да би се касније свесрдно радило на томе да им се спријечи повратак – указао је Нуждић.
Макон што је остварила оно што је наумила у Републици Српској Крајини, рекао је Нуждић за Срну, Хрватска је извршила агресију на Републику Српску, а осим подршке и садејства НАТО, имали су савезнике и у јединицама такозване Армије БиХ.
Он је додао да је српско становништво у Босанској Крајини нераскидиво повезано у једну цјелину етничким везама са Србима у некадашњој Војној Крајини кроз своју вјековну историју.
– Након пада 13 западнокрајишких општина, у љето и јесен 1995. године, када је са најкомпактнијег српског етничког простора протјерано 120.000 људи, један народ из двије Крајине поново је доживио исту судбину. Етничка структура ових простора је, чини се, неповратно измијењена – нагласио је Нуждић.
Он је навео да брутални злочини који су тада почињени ни до данас нису добили судски епилог, јер, очигледно, српске жртве су Хашком трибуналу, али и овдашњем правосуђу потпуно неважне и посматрају се, у великој мјери, као „тек спорадични инциденти“.
– Задовољење правде, по свему судећи, „на дугом је штапу“ када је ријеч о злочинима у западнокрајишким општинама! Како другачије објаснити то да је Тужилаштво БиХ тек у октобру 2018. године подигло оптужницу против ратног команданта Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифа Дудаковића и шеснаест припадника овог корпуса? Након што се годинама чекало да Дудаковић сједне на оптуженичку клупу, сада ћемо годинама ваљда чекати и судски епилог – истакао је Нуждић.
Он је констатовао да ово суђење од почетка прате бројне контроверзе, почевши од чињенице да је Дудаковић својевремено слободно „вршљао“ по војним архивама, да је недавно држао запаљиве говоре и слао ратнохушкачке изјаве, а да се нико није „ни почешао“.
– О могућим процесима у Хрватској за злочине почињене над Србима, илузорно је и говорити – нагласио је Нуждић.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, током агресије Хрватске војске, ХВО и такозване Армије БиХ на подручју западнокрајишких општина, у овом периоду, страдало је 753 цивила међу којима је било 19 дјеце.
На списку несталих је још 149 цивила. Међу страдалима је и 1.461 припадник Војске Републике Српске, док се њих 79 још води као нестало лице. Треба имати на уму да су међу њима и српски борци који су заробљени или су се предали да би, потом, били убијени.
