На суђењу Атифу Дудаковићу и осталим оптуженим за злочине на подручју више крајишких општина, свједоци Тужилаштва Босне и Херцеговине говорили су о сазнањима у вези с убиствима чланова њихових породица у Орашком Брду код Босанског Петровца у септембру 1995. године.
Милан Ћулибрк је казао да је био на линији половином септембра 1995., док су његова браћа била код куће у Орашком Брду. Он је навео да му је брат Мирко у то вријеме био на боловању јер је био рањен, а брат Боро није био војно ангажован.
“По неким сазнањима, остало становништво је махом било избјегло пред Петим корпусом”, навео је свједок.
Додао је да су се и његова браћа спремала да напусте село, али су побијени заједно са рођаком Миланом и његовим сином Душаном, који је био слабо покретан. Навео је да се комшија Рајко Босанчић скривао у шуми и рекао му је да је чуо пуцњаву.
“Видио је да су ту вече горјеле куће”, казао је Ћулибрк.
Он је испричао да је његов зет, који је бошњачке националности, долазио у Орашко Брдо и видио убијене Милана са сином, као и његовог брата Мирка, док Бору није нашао. Прецизирао је да му је то пренијела родица.
Свједок је рекао да посмртне остатке браће није до данас пронашао.
Ћулибрк је, на питања Дудаковићевог браниоца Асима Црналића, потврдио да се причало да је његов брат Боро жив, а да је зет закопао Мирка у близини куће.
Казао је да 1995. Бошњаци из неких села више нису били ту и да су напустили своје домове. Рекао је да не зна да ли је у Орашком Брду било борби. Казао је да је то подручје било гранатирано са хрватске стране, као и из правца Бихаћа.
За злочине почињене на подручју Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста, укључујући убиства више од 300 особа, прогоне и уништење вјерских објеката, оптужен је бивши командант Петог корпуса Атиф Дудаковић и припадници ове јединице – Санел Шабић, Ибрахим Шиљедић, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Един Домазет, Ејуб Кожењић, Ибрахим Надаревић и Саид Мујић.
Свједокиња Зора Вујиновић казала је да је њена свекрва Анђа убијена у Орашком Брду. Према њеним ријечима, она је била 1915., а свекар Раде 1906. годиште.
Испричала је да је од свекра чула да су 14. септембра пред њихову кућу дошла три војника и да је свекрва говорила да, ако требају неког убити, убију њу, пошто је лошег здравља. Свекар је причао да му је његова жена, када су три војника разгледала у правцу шуме, дала знак и он се сакрио у подрум. Када су је војници питали за њега, рекла им је да је отишао према шуми.
“Чуо се пуцањ. Послије је изашао. Нашао је баку, која је била убијена, у локви крви”, навела је свједокиња, додајући да је свекар познавао једног од младића и рекао јој да је то била “муслиманска војска”.
Вујиновић је казала да су свекар и један комшија унијели тијело свекрве у кућу, која је након Дејтона запаљена. Њени посмртни остаци нису пронађени.
Свекар је, како је испричала, једно вријеме боравио у кући, док га није спазила полиција. Након тога је одведен у Бихаћ, а потом враћен у Петровац, да би био размијењен 27. јануара 1996. године.
Бранилац Црналић је прокоментарисао да је у вези с “наводним убојством” чудно како су тројица војника у истом тренутку гледала према шуми док је свекар отишао у подрум.
На питања бранитељице Мирне Авдибеговић, Вујиновић је рекла да не зна да ли је обављена екшумација на мјесту запаљене куће. Потврдила је да је свекар по повратку био растројен и да се скривао.
Два свједока су враћена јер није било времена за њихово саслушање. Тужитељица Маријана Чобовић је рекла да испитивање Тужилаштва траје десет до 15 минута, али да је вријеме потрошено због ирелевантних питања појединих бранилаца.
Предсједавајућа Вијећа Жељка Маренић је казала како мисли да Одбране нису прекорачиле вријеме и да могу постављати питања која се односе на догађаје из оптужнице, а је она настојала забранити ирелевантна питања.
Наставак суђења је 27. марта.
Бирн
