Вишегодишње опструкције бошњачких политичара када је ријеч о Ревидираној стратегији за процесуирање ратних злочина на крају су им се обиле о главу, јер да је на вријеме почела њена примјена бивши високи функционер Федералне управе полиције (ФУП) Един Врањ би одговарао пред правосуђем у БиХ, гдје злочини над Србима углавном пролазе некажњено.

Тврде то наши саговорници истичући да би Врањ, који је ухапшен прије десетак дана у Србији због оптужби за ратне злочине над Србима у Горажду и налази се у притвору у Београду, већ био процесуиран од стране правосудних институција у БиХ да политички функционери из Сарајева годинама не бирају средства да онемогуће или бар што дуже одгоде кажњавање злочине над Србима.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже да је Врањ само један у низу високих бошњачких официра и политичких функционера који треба да се нађу пред лицем правде када почне примјена стратегије.

Подсјећамо, Којић је предложен за члана Надзорног тијела за праћење примјене стратегије, али бошњачки функционери у Савјету министара БиХ који су годинама кочили усвајање Стратегије сада се противе његовом именовању за члана Надзорног тијела, због чега још није почела њена примјена.

– Према стратегији која је усвојена са више од двије године закашњења, приоритет за рјешавање имају предмети у којима су за ратне злочине осумњичени високи војни, полицијски или политички функционери, какав је, између осталог, и Един Врањ. Дакле, да је стратегија усвојена на вријеме и да је почела њена примјена, Един Врањ би до сада био процесуиран у БиХ и предмет би можда био и окончан. У том случају, Тужилаштво за ратне злочине Србије које је поступило у складу са начелом универзалне јурисдикције које каже да свака држава, ако има податке да је особа која се налази на њеној територији починила ратни злочин, има право водити истраге и судити за то кривично дјело, не би имало основа да терети Врања – каже Којић. Према његовим ријечима, то индиректно значи да је Един Врањ жртва управо оних који су сада вербално стали у његову одбрану, односно истих оних који су годинама кочили усвајање, а сада коче примјену Ревидиране стратегије за процесуирање ратних злочина.

Којић додаје да наводи из тужилаштва да је донесена наредба о неспровођењу истраге против Врања не значи да је предмет окончан и да се због нових доказа не може поново покренути.

Делегат Срба у Дому народа и члан заједничке парламентарне Комисије за одбрану и безбједност Душанка Мајкић (СНСД) каже да све што се дешава представља типичан примјер како бошњачки политичари опструишу све оно што им не иде у корист. Она ипак истиче да су се у овом случају преиграли, додајући да је народ давно осмислио пословицу: “Ко другоме јаму копа, сам у њу упада”.

– Бошњачки функционери су годинама опструисали усвајање, а сада коче почетак примјене Ревидиране стратегије, али су се преварили ако су заиста мислили да злочини над Србима могу да остану некажњени. Да то нису радили, Врањ би вјероватно био процесуиран у БиХ, а с обзиром на праксу правосудних институција на нивоу БиХ, питање је да ли би био осуђен – каже Мајкићева. Она истиче да у том случају не би било никаквих трзавица у односима између БиХ и Србије, које због хапшења Врања продукују из Сарајева.

Министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић послије хапшења Едина Врања се упустила у његову одбрану и на своју руку упутила препоруку “свим држављанима БиХ који су на било који начин били укључени у одбрану БиХ од 1992. до краја 1995. године да до даљег не путују у Републику Србију због ризика од хапшења”.

Турковићева је јуче разговарала са адвокатицама Едина Врања Јесенком Решидовић и Сабином Хотом Ћатовић. Током разговора, саопштено је из МИП-а, истакнута је неопходност активније улоге Тужилаштва БиХ и примјене Протокола о сарадњи са тужилаштвом Србије, који је потписан још 2013. године.