Custom Linkovi

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић изјавио је данас у Бањалуци да ће од Тужилаштва БиХ бити затражена званична информација о томе да ли је настављена истрага у случају “Добровољачка улица”.

Којић је навео да ће бити упућен допис руководству Тужилаштва за организовање хитног састанка у вези са истрагом у овом предмету.
“Желимо детаљну информацију да ли је истрага настављена, у којем обиму и на које догађаје се односи. Постоји бојазан да се дио истраге води за догађаје за које нису везана високопозиционирана лица”, рекао је Којић на конференцији за новинаре поводом наредбе Уставног суда БиХ Тужилаштву да у року од три мјесеца одлучи о приговору на обустављање истраге у случају “Добровољачка улица”.
Он је навео да би свака одлука да се не настави истрага, потврдила оправдани страх о обустављању, искључиво из политички мотивисаних разлога.
“Сумњамо да постоји политичка спрега Уставног суда и Тужилаштва. Страхујемо да је одлука тог суда усмјерена с циљем да овај предмет добије коначан епилог и да се одбију приговори на обустављање истраге јер су њоме обухваћени највише позиционирани војни, полицијски и политички функционери у том периоду, који су доносили одлуке да недужни припадници ЈНА најсвирепије буду убијени”, истакао је Којић.
Адвокат из Бањалуке Милан Романић нагласио је да за сада нема званичних информација да је Тужилаштво поново отворило истрагу у предмету “Добровољачка улица”, појаснивши да истрага у вези с овим питањем траје од 2006. године, али је обустављена у случајевима погибије неколико војника ЈНА.
Када је ријеч о наредби Уставног суда БиХ Тужилаштву да у року од три мјесеца одлучи о приговору на обустављање истраге у случају “Добровољачка улица” на основу апелација родбине два припадника Југословенске народне армије /ЈНА/, убијених 2. и 3. маја 1992. године у нападу на војну колону у сарајевској Добровољачкој улици и на Скендерији, Романић је додао да је апсурдна прича да се ти војници сматрају легитимним војним циљем.
“Како то да се други војници, страдали у истој колони која се мирно повлачила из Сарајева не сматрају легитимним војним циљем? Зашто су радње људи који су пуцали на њих сматране легитимним?”, упитао је Романић.
Он је рекао да је због тога поднио апелацију Уставном суду БиХ заступавши Богдану Томовић, мајку Здравка Томовића који је као војник Југословенске народне армије /ЈНА/ убијен 3. маја 1992. године у нападу на војну колону у сарајевској Добровољачкој, те Гордану Гвозденовић, сестру Обрада Гвозденовића који је као поручник ЈНА убијен 2. маја 1992. године на Скендерији.
“У јануара ове године Уставни суд одлучио је да се апелација усваја и наредио Тужилаштву да их у року од три мјесеца обавијесте о предузетим мјерама”, навео је Романић.
Он је истакао да је у приговору навео да је Тужилаштво под политичким утицајем моћника у Сарајеву, те да због тога не смију да оптуже високе званичнике међу којима су члан ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и генерал такозване Армије БиХ Јован Дивјак.
Богдана Томовић и Гордана Гвозденовић оцијениле су да се у Добровољачкој догодио злочин над недужним људима и да њихови син и брат нису били никакав легитиман војни циљ.
Упркос томе што су у злочину у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године убијена 42 лица, у Тужилаштву БиХ су раније обуставили истрагу уз образложење да је колона ЈНА, која се мирно повлачила из касарне у Лукавици, била легитиман војни циљ.
Према писању појединих медија, истрага у предмету “Добровољачка улица” недавно је поново отворена против неколико лица, међу којима су Ганић и Дивјак.
Након више од 20 притужби на обустављање истраге у овом предмету, у Тужилаштву је формиран тим који је чак шест пута мијењао састав и одржао десетине сједница, а да одлука о поменутим притужбама није донесена.
(Срна)