У манастиру Света Тројица-Возућица у општини Завидовићи у Федерацији БиХ данас је служена литургија поводом обиљежавања Светих мученика дабробосанских након које је поручено да се мора сачувати сјећање на све српске страдалнике који су у тешком времену остали на путу Христовом, путу вјере.

Парох завидовићки протојереј-ставрофор Зоран Живковић је током бесједе након литургије поручио окупљеним вјерницима да се мора сачувати сјећање на све српске страдалнике који су у тешком времену остали на путу Христовом, путу вјере, подсјетивши да су пострадали и многи свештеници Српске православне цркве заједно са својим парохијанима. „Један од њих је управо и Свети свештеномученик Јован возућки који је пострадао у логору 1941. године, због чега у манастиру Возућица служимо литургију сваке године на овај празник“, изјавио је Срни парох Живковић. Српска православна црква прогласила је Јована Зечевића за свештеномученика и убројала у свештеномученике дабробосанске.

Јован Зечевић рођен је 1895. године у тада Босанском Новом. Завршио је Богословију у Сарајеву, а тамо је био у групи Гаврила Принципа, због чега су га аустријске власти осудиле на четворогодишњу робију тешке тамнице коју је издржао као гимназијалац. Рукоположен је за ђакона и свештеника 1922. године. Усташе су га ухапсиле у Завидовићима и у јуну 1941. године одведен је са групом Срба у теретном вагону у Копривницу, а њега су посебно мучили. Из Копривнице је одведен у непознатом правцу и никад се није вратио. Манастир Возућица, који је према народном предању задужбина српског краља Драгутина Немањића из 14. вијека, имао је веома тешку и бурну историју. Рушен је и скрнављен, али се увијек побједнички дизао из пепела. У току своје историје био је посвећен Светом Николи, Покрову Пресвете Богородице и, након обнове на дан освештања 1865. године, посвећен је Пресветој Тројици – празнику који је у народу познат као Духови, под чијим патронатом се и данас налази. И након посљедњег рата рушевине овог православног храма су девет година обнављане, а манастир Свете Тројице – Возућица поново освештан 25. јула 2015. године. У овом манастиру већ више вијекова нема монаштва, а идеја о њиховом враћању постојала је 1857. године, када је, такође, обнављан храм, али се то до данашњих дана није успјело.

Током масовног страдања Срба из Возуће у посљедњем рату, од 10. до 24. септембра 1995. године,усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда „Ел муџахедин“, НАТО бомбардовања и њихових јединица за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага, спаљено је 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага. Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, које је започело 1992. године.