Тужилаштво БиХ је у протеклим данима подигло серију оптужница за ратна дешавања из деведесетих година прошлог вијека, а њима је обухваћено више од 20 Срба и тек један Бошњак.

Из Српске кажу да је ријеч о „пеглању“, односно постизању норми које морају испунити тужиоци за ратне злочине, с тим што никог не изненађује то што су и овај пут на мети углавном Срби.

Све је почело крајем 2023. године, тачније 27. децембра, када из Тужилаштва БиХ стиже саопштење да је подигнута оптужница за злочине против човјечности на подручју Зворника и њом су обухваћени Драган Спасојевић, Винко Радовић, Драгомир Васић и Петко Панић, које терете за учествовање у нападу на бошњачке цивиле.

Није се дуго чекало на наредни корак, него већ сутрадан, на сајту овог тужилаштва саопштавају да је подигнута оптужница против још 11 особа за злочине на подручју Зворника, такође над цивилним становништвом бошњачке националности.

Тренд се наставља и 30. децембра 2023. године, када је објављено да је подигнута оптужница против пет особа због ратног злочина у Бришеву код Приједора, за вријеме, како се наводи, „широког и систематичног напада усмјереног на цивилно становништво бошњачке и хрватске националности“.

Слична пракса настављена је и првог дана ове године, када је саопштено да је подигнута оптужница против шест особа за ратна дешавања у Сребреници, али и јуче, када стиже саопштење да је Тужилаштво БиХ подигло оптужницу против Живојина Мајсторовића (76), Раденка Дубочанина (53) и Радосава Савића (60), а која их терети за злочин против човјечности на подручју Власенице током 1992. године.

Једини изузетак забиљежен је 2. јануара, када је саопштено да је против Нермина Порића подигнута оптужница која се односи на ратни злочин код Босанске Крупе, односно на напад, заробљавање и убиства припадника Војске Републике Српске. Међутим, он је у Аустрији па се у том случају мора тражити и десити изручење.

Коментаришући ову статистику, из Српске поручују да је ово већ традиционална пракса. Наиме, Виктор Нуждић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, оћењује да није ријеч о случајности, већ је правосуђе БиХ наставило праксу хашких колега. Ништа ново, додаје он, јер се скоро сваке године у децембру дешава исто – да Србе хапсе и оптужују за ратне злочине.

„Сваке године, скоро по правилу, налазимо се у ситуацији да, ради испуњавања норме, Тужилаштво БиХ као на траци подиже оптужнице против Срба. И све то можда и не би изазвало овакво огорчење да на другој страни, за подизање оптужница за злочине над Србима, није довољно ни 30 година, како би бар неки од злочина били процесуирани“, рекао је Нуждић за „Независне новине“.

Како је додао, да је правосуђе доведено до апсурда и суноврата, свједочи и чињеница да се поново оптужују и Срби који су већ пред тим истим правосуђем ослобађани, па чак и они који су процесуирани у Хагу.

„Фрапантан је и податак да је само 14 одсто, од укупно досуђених казни од страна Суда БиХ, досуђено за злочине над Србима. То показује за кога је овај суд формиран и коме он превашодно суди“, каже Нуждић.

И Радан Остојић, предсједник Борачке организације Републике Српске, има утисак да Тужилаштво БиХ на овај начин „пегла“ норме, али преко леђа српског народа. Нешватљиви су му двоструки аршини бх. правосуђа.

„И ова година не доноси ништа ново. Децембар је мјесец када је више од 20 лица из реда српског народа оптужено, претежно из зворничке и приједорске регије. То је пракса двоструких аршина коју је почео Хашки трибунал и наставило правосуђе БиХ“, каже Остојић за „Независне новине“.

Борис Грубешић, портпарол Тужилаштва БиХ, одговара да од утемељења ове правосудне институције, у протеклих 20 година, задњи мјесец у години носи више радних активности и већу фреквенцију посла.

Како додаје, у 2023. години за ратне злочине оптужено је око 70 особа, за ратне злочине над жртвама свих националности из свих крајева БиХ.

„За ратне злочине над жртвама српске националности, оптужено је више од 20 особа, између осталих за злочине у Јошаници код Фоче, Високом, у околици Босанске Крупе итд. Тужитељство БиХ поступа у оквиру Ревидиране државне стратегије за рад на предметима ратних злочина, те не може нити треба бирати осумњичене или оптужене на националној припадности“, рекао је Грубешић за „Независне новине“.

Извор: Независне новине

Републички центар можете пратити на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.