Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић изјавио је да 1. март Србе асоцира искључиво на почетак рата и убиство српског свата у Сарајеву, те истакао да је празновање датума из прошлости у БиХ нешто око чега ће увијек бити спорења, поготово када се има на уму стално негирање системских ратних злочина над Србима.
Убиство српског свата, као и догађаји који су му претходили, били су својеврсна најава Србима шта им се спрема у „мултиетничкој БиХ“ и Сарајеву, рекао је Нуждић.
Према његовим ријечима, тај дан ће Србима остати у сјећању и као други дан нелегалног референдума, чијој одлуци о расписивању је, такође, претходило потпуно игнорисање ставова једног народа.
– Празновање датума из прошлости у БиХ, а самим тим и различито виђење догађаја који су се десили током трагичног сукоба у региону током деведесетих година прошлог вијека, јесте нешто око чега ће се увијек спорити. Поготово када се има на уму стално негирање системских злочина почињених над Србима током рата и њихово свођење на спорадичне инциденте – истакао је Нуждић.
Он је подсјетио да је међу онима који су се први нашли на мети заговарача независне и суверене БиХ био полицајац Перо Петровић, који је 4. априла убијен хицима из непосредне близине у Полицијској станици Ново Сарајево, само зато што је Србин.
– Потом су услиједила убиства заробљених припадника ЈНА у Великом парку, напади на колону ЈНА у Добровољачкој улици. Након догађаја на Башчаршији на „мети новог система“, прије свих, нашли су се виђенији Срби – истакао је Нуждић.
Он је напоменуо да, иако постоје фотографије снимљене полицијским апаратом на мјесту егзекуције сарајевског музичара Слободана Самарџића, његови посмртни остаци ни до данас нису пронађени, након што је 14. маја 1992. године, са двоје комшија Срба одведен из стана и убијен.
– Доктор Милутин Најдановић, већ два пута одвођен и мучен, трећи пут се није вратио кући. Убијен је 14. августа 1992. године – истакао је Нуждић.
Он је напоменуо да је у Сарајеву током ратних година постојало више од двије стотина мјеста заточења за Србе, из којих се многобројни никада нису вратили, итичући да је логор „Силос” у Тарчину затворен је 27. јануара 1996. године, два мјесеца након што је Дејтонским мировним споразумом дефинисано распуштање свих логора.
– Историјска чињеница је и то да се почетком марта обиљежава годишњица егзодуса Срба из Сарајева 1996. године. Рат је почео убиством српског свата у Сарајеву, а недуго након парафа на Дејтон, вођени оним што се десило њиховим сународницима, Срби су напустили вијековна огњишта – навео је Нуждић.
У дијелу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као такозвани дан независности БиХ, јер је тада одржан нелегални референдум о независности и отћепљењу БиХ од СФРЈ.
Овај трагични датум у Републици Српској се не празнује, већ 21. новембар – дан када је у америчкој ваздухополовној бази Рајт Петерсон код Дејтона парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ који је обиљежио крај грађанског рата у БиХ.
Извор: Српска инфо
Републички центар можете пратити на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
