Злочин над Србима почињен 7. фебруара 1942. године у селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац код Бање Луке, у којем је за само неколико часова убијено најмање 2.315 људи (именом и презименом идентификовано од њих  укупно око 2.370) највећи је појединачни злочин почињен током Геноцида над Србима у НДХ, у једном дану. Изузетак томе, закључили су историчари, могу бити једино системи великих логора смрти  Госпић – Јадовно-Паг и Јасеновац.

Иако број жртава не смије бити основна карактеристика посматрања, он нам у овом случају одаје намјеру починиоца да брутално затре Србе на простору цијеле државе.  То је посебно било изражено на простору Бање Луке, којој је било намијењено да буде својеврсна престоница НДХ. У таквом науму, циљ је представљала заједница Срба ових бањолучких села, у којима су живјели сељаци спремни да буду лојални било којој нормалној држави. У стварању и функционисању државе засноване на „хрватском државном и повјесном праву“, мета је било и 551 дијете српске националности, која су, као и друге жртве у овом злочину, углавном хладним оружјем, усташе убиле за само неколико часова.

Злочин у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац брижљиво је и детаљно планиран, иако би се, судећи по његовој бруталности, могло помислити другачије. Такође, у њему су учествовале, како локалне структуре НДХ, домаће хрватско становништво, тако и елитна јединица Поглавникова тјелесна бојна, коју су сачињавали углавном припадници из западне Херцеговине, а која је послата из Загреба специјално за извршење овог злочина.

Историчари су истражили кључну улогу Виктора Гутића и Мирослава Филиповића Мајсторовића – фра Томислава из самостана на Петрићевцу у овом бестијалном злочину. Мајсторовић је постао симбол улоге Римокатоличке цркве у НДХ, али, и нажалост, значајног дијела њених представника, који су пружали отворену подршку злочинима, неки су у њима и учествовали, док су се поједини дешавали уз прећутну сагласност католичког свештенства.

Да бисмо покушали разумјети оно што се догодило током Геноцида над Србима у НДХ потребан нам је одговоран однос читавог друштва према прошлости. Иако је још раније изашла значајна књига Лазара Лукајића „Усташе и фратри кољу“, а темом овог злочина бавили и публицисти попут Јована Бабића и Тихомира Левајца српска историографија је тек прије двије године добила студију професионалних историчара, којом се прегледно приказују структура, карактеристике и учесници поменутог злочина. Књига „Хрватски злочин над Србима у руднику Раковац и селима Дракулић, Шарговац и мотике код Бање Луке 7. фебруара 1942. године“, аутора проф. др Горана Латиновића  и др Николе Ожеговића, један је од дијелова мозаика нашег познавања тешких времена НДХ који нам је недостајао као друштву у цјелини.

Тек на основу истраживања без мржње и пристрасности, што је један од основних постулата историје као дисциплине, можемо извлачити поуке. Ова књига се бави меморијализацијом, начином разумијевања овог злочина, али и његовим континуираним занемаривањем и порицањем, односно негирањем.

На Србима је остао завјет и обавеза да се оваква мјеста злочина достојно обиљеже у оквиру топонима литургијског памћења Српске православне цркве, народног памћења, али и у оквиру одговорне политике памћења система.

Нове генерације треба научити да из злочина над нашим прецима треба извући поуку о значају живота, али и постојању конкретне опасности која се надвије над српским народом у кризним временима само због његове националне или вјерске припадности. Значај Републике Српске јесте управо у томе да буде сигуран оквир за постојање нашег народа, али других народа који у њој живе, да нам се зло не би поновило. Она треба да буде и чувар памћења на иснтитуционалном нивоу.

Наше је да пошаљемо универзалну поруку да ниједан народ не смије да буде угрожен, да ниједно дијете не смије да буде повријеђено због своје вјере, традиције, културе и идентитета. У том смислу Дракулић, Шарговац и Мотике су опомена Србима, али и читавом човјечанству.

Мср Предраг Лозо

Виши стручни сарадник за меморијализацију,

културу и политике памћења

Републички центар можете пратити на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.