У Горњој Јошаници код Фоче, у засеоку Хоџићи, данас је обиљежено 29 година од стравичног страдања 56 мјештана српске националности који су звјерски убијени на кућном прагу док су славили крсну славу Никољдан, 19. децембра 1992. године у нападу такозване Армије БиХ из правца Горажда.

Парастос је служен за 73 мјештана Јошанице који су погинули у посљедњем рату, а цвијеће су код споменика положили и свијеће прислужили представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачке и Организације породица погинулих, Удружења ратних војних инвалида, општине Фоча, те родбина и пријатељи страдалих.

Међу жртвама је била 21 жена и троје дјеце.

Један од свједока Душанка Лаловић, тада Вишњић, прича да ни након три деценије сјећања не блиједе.

– Славили смо славу, било је страшно, напад са свих страна. Убијали су цијели дан, убили су 11 брачних парова, троје дјеце – Данку Тановић од двије године, брата и сестру Дражена и Драгану Вишњић од седам и 10 година. У двије породице Вишњић 13 чланова је убијено, нема нико жив – присјећа се Душанка, која је самим чудом успјела да преживи.

Начелник општине Фоча Милан Вукадиновић подсјетио је да је у крвавом пиру злочинаца из Горажда са лица земље у само једном дану избрисано 12 јошаничких села, а више српских породица затрто и угашено, те да је најмлађа жртва имала двије, а најстарија 78 година.

Он је у обраћању присутнима испред споменика навео да је овоземаљска правда остала слијепа, иако су налогодавци и виновници „никољданског масакра“ познати свим истражним органима БиХ, тужилаштву и судству.

– Хоћемо да вјерујемо да је овоземаљска правда спора, али достижна. Зато са овог светог, страдалничког и мученичког мјеста позивам све надлежне институције да овај процес доведу до краја и пред лице правде изведу учеснике, који су тада већином били младићи од 20 до 25 година, а сада су људи који имају своје породице. Како ти исти људи могу да погледају у очи своју дјецу и потомке знајући да су им руке окрвављене овдје у Јошаници – рекао је Вукадиновић.

Он је истакао да народ Фоче никада неће заборавити стравично страдање Јошаничана нити устукнути у тражењу правде, јер то дугује страдалима, али и својим прецима, као и потомцима.

– Само тако можемо причати о миру, суживоту и толеранцији, само ако се сви злочинци, без обзира на вјеру и нацију, изведу пред лице правде. Поштујемо свачију жртву, саосјећамо са сваком мајком и сестром која је пустила сузу за својим најмилијим, али очекујемо да се и наши мученици поштују и да се злочин над њима не негира – поручио је Вукадиновић.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Фоча Срђан Станковић наводи да ни након 29 година нема никаквих помака у раду Тужилаштва.

– Ово је велики злочин који се ничим не може мјерити, дијете заклати на кућном прагу, а по мени још већи злочин је Тужилаштва које то крије у ладици. Зна се овдје више и ко је кога убио и ко је дијете заклао, они ходају по Фочи, али Тужилаштво ћути. Не знам чему више ово води и докле ће трајати? – питао је Станковић.

У селу Хоџићи, на имању Вишњића у близини споменика, при самом крају је градња цркве која се подиже у знак вјечног сјећања на јошаничке мученике.

Завршени су унутрашњи радови и постављен дрвени оквир за иконостас, а остало је још да се поставе иконе, које су у фази израде.

Члан Одбора за изградњу цркве Неђељко Матовић каже да је уз постављање икона остало и да се изведу мањи радови на уређењу порте и настрешнице.

– Ако Бог да, рачунамо да ћемо до краја овог љета да приведемо све крају и да ћемо освештати храм – рекао је Матовић.

Годишњица страдања традиционално се обиљежава у мају поводом Љетног Никољдана, а црква је понијела име светих Ћирила и Методија који се, такође, прослављају у мају.