Сјећање на страдале и прогнане у „Олуји“; Да праштамо морамо, али да заборавимо нећемо

На Тргу слободе у Новом Саду одржано је централно обиљежавање 27 година од великог српског страдања у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“.

Обиљежавање је почело парастосом жртвама који je служиo Његова светост патријарх српски Порфирије.

И ове године на заједничком обиљежавању Република Српска и Србија сјећају се највећег етничког чишћења у Европи након Другог свјетског рата.

Дану сјећања на страдале и прогнане у „Олуји“ присуствовали су предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, те предсједник Србије Александар Вучић, те многобројни званичници из Србије и Српске.

21.30 –  Вучић: „Олуја“ највеће етничко чишћење послије Другог свјетског рата

– Два су разлога због којих смо данас овдје. Први је туга због убијене дјеце, жена, стараца, 250.000 прогнаних. Други је да би се та свједочења чула. Годинама у Србији као да није било свједока и никога ко би испричао како су обични људи, цивили убијани, како су им куће пљачкане и паљене. Како су их, док су у тракторским колонама напуштали Хрватску, напуштали своја огњишта, пљували и ударали, каменовали… Никога да каже да су бомбардовали те колоне, убијајући дјецу и старце, малену браћу и сестре. Тиме смо их правдали и понављали злочин, тиме смо равнодушност прогласили за владајућу идеологију – рекао је предсједник Србије.

Вучић је рекао да су Срби одувијек жељели да буду само Срби, јер нема разлика између српског народа гдје год живио.

Предсједник Србије је рекао и да је српском народу наметнут осећај кривице због 18 година занемаривања сјећања на српско страдање.

– Радили смо то готово читаво пунољетство, 18 година и није нам било боље од тога. Натоварили смо сопственом народу вјечни осјећај кривице, оравдали смо сваки злочин.. Чак су нам и мијењали име, називали нас „хрватским Србима“, „босанским Србима“, „косовским Србима“, а ми смо само Срби и разлике међу нама нема. То што живимо у различитим државама, не значи да припадамо различитим народима – нагласио је предсједник Србије.

Он је истакао да напади на Србе не престају, јер, према онима који нападају, Срби „морају да плате на мосту и ћуприји“ и ништа што ураде никада није довољно.

Вучић је рекао да је претходних неколико дана, због кризе коју је Приштина изазвала на Космету, било изузетно тешко за Србију и Србе, поручивши да ће Србија чувати свој народ и државу.

– Чуваћемо Србију, а на њихову хистерију лажи и пријетњи одговараћемо позивањем на мир – рекао је предсједник Србије.

Он је поручио да је политика Србије мир и само мир.

21.05 – Додик: Само окупљени и јединствени можемо да очувамо сjећање и памћење

Српски члан Предсjедништва БиХ Милорад Додик рекао је да „девети пут овдjе кажемо да нам се неће поновити, али нам се ипак поновило“.

„Поновило се исто оно што је било у Другом свjетском рату. Срби су прогнани. Тачно је, Олуја је погром, она је злочин, она је геноцид, она је етничко чишћење, она је континуитет онога што смо могли да гледамо из Другог свjетског рата. Коначно рjешење за Србе, како то каже Туђман, да нестану, да се никад не опораве, али ето, нисмо нестали. Срби из Крајине, полако овдjе у Србији и у Републици Српској гдjе их има 56.000, полако се опорављамо, свjесни, увjерени, да само окупљени и јединствени можемо да очувамо и сjећање и памћење, да само на тај начин можемо да живимо. Да се уздигнемо и да кажемо да смо јединствен народ, да нисмо ни босански ни хрватски Срби, него да смо Срби“, рекао је Додик.

Поручио је да је његова земља Србија и да је његова земља Република Српска. 



20.50 – Сања Вулић из избегличке колоне: Туга и бол за огњиштем и данас присутни

Сања Вулић, која је са дванаест година била у избјегличкој колони, обратила се окупљенима и рекла да су у овом тужном дану њена осећања помешана.

„Туга и бол за огњиштем, родним крајем, родом и дан данас су присутни. Данас овдје, међутим, осјећам и велику част и прије свега захвалност, према господину Вучићу, свим званичницима и вама народе. Хвала вам свима што сте дошли на ово мјесто вечерас, што не дозвољавате да егзодус и прогон 1995. године падне у заборава“, рекла је Вулићева.

20.34 – Окупљени су минутом ћутања одали пошту свим страдалима у операцији „Олуја“.

20.32 – У присуству државног врха Србије и руководства Републике Српске, интониране су химне РС и Србије – „Моја република“ и „Боже правде“.

20.25- Патријарх Порфирије: Да праштамо морамо, али да заборавимо нећемо, не смијемо и не можемо

Патриjарх Порфирије поздравио је све који су се сабрали на Тргу Слободе у Новом Саду поводом обиљежавања Дана сјећања на све страдале и прогнане у злочиначкој хрватској акцији „Олуја“, рекавши да сви који су ту, дијеле мање или више сличну, или чак исту историју.

„И моја породица се на сличан начин обрела на овој богатој српској покрајини. И многе друге владике и свештеници имају такву или сличну, личну и породичну историју. Због тога се ми таком добро суштински разумијемо. Због тога се сјећамо и окупљамо све године, најприје да би призивајући име Божје сви заједно молили њега да у жељном наручју упокоји нашу браћу и сестре, рођаке и суграђане, све, који су невине жртве страшних августовских дана 1995. године“, истакао је патријарх Порфирије.

Патријарх додаје да не заборављамо жртве и разарања у „кристалној ноћи“ у Задру, као и остале ужасе.

„Све су то камичци у мозаику наших страдања и распећа. Заједно са Сиском, Глином, Јасеновцем, са нама су данас и преживјели свједоци страдања, који чувају и нама преносе памћење. Њиховој жртви и страдању се клањамо и памтимо“, навео је патријарх српски.

Патријарх Порфирије је нагласио да праштамо морамо, али да заборавимо нећемо, не смијемо и не можемо.



У „Олуји“ је протјерано око 250.000 Срба, а у евиденцији Документационо-информативног центра „Веритас“ налазе се имена 1.881 Срба, који су погинули или нестали у овој хрватској војно-полицијској акцији и послије ње, од којих су 1.223 или 66 одсто били цивили.

Од тог броја, око три четвртине били су старији од 60 година, а међу жртвама се налази 555 жена или 30 одсто, од којих су око четири петине биле старије од 60 година. То представља један од „црних“ рекорда грађанског рата деведесетих прошлог вијека на просторима претходне Југославије.

Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 1.227 лица, док се на евиденцији несталих води још 654 лица /35 одсто/, од чега 494 цивила /76 одсто/, међу којима је 251 жена /51 одсто/.



Око 1.500 припадника СВК преживјело је заробљавање, многима од њих је суђено и осуђени су на дугогодишње казне затвора због кривичних дјела ратног злочина.


Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтјели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле.

Крајина је опустошена, опљачкана па порушена и запаљена. Нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.

Одлука о почетку акције „Олуја“ донесена је на Брионима 31. јула 1995. године на приједлог тадашњег команданта сектора „Југ“ хрватског генерала Анте Готовине.

На том састанку у Титовој вили на Брионима предсједник Хрватске Фрањо Туђман јасно је дефинисао циљ операције, поручивши да треба нанијети „такве ударце Србима да практично нестану са ових простора“.