Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић изјавио је да је логор „Силос“ у Тарчину један од најпознатијих логора у БиХ у току протеклог рата, у којем је већ почетком маја 1992. године сво српско становништво које се налазило на том подручју, без икаквог законског основа, проглашено непријатељима муслимана и након тога затворено и мучено.

„Оно што посебно боли је неправда и чињеница да припадници и представници бошњачког народа, када говоре о догађајима из протеклог периода, апсолутно заборављају чињеницу да су на њиховој територији постојали многи логори, заборављају и негирају чињеницу да су Срби протјерани са вјековних огњишта, а само из Сарајево је протјерано готово 200.000 људи“, рекао је Савчић поводом 25 година од затварања овог логора, што ће бити обиљежано сутра.

Он је подсјетио да је логор постојао и послије потписивања Дејтонског споразума, те да су затвори постојали и у другим сарајевским насељима, као што је Храсница, када је почео „лов на Србе“, без обзира на пол и узраст.

Савчић је напоменуо да су Срби распустили све прихватне центре одмах по завршетку безбједносних провјера тих људи и рекао да је у неким случајевима било и прекорачења овлаштења, злоупотреба и страдања невиних људи, али да нису постојали логори као нешто што је замишљено да буде трајно у сврху затварања несрба, њиховог мучења и убистава.

Он каже да је забрињавајуће што нема резултата у судским поступцима тамо гдје постоје апсолутни докази – не само свједоци, него и материјални докази, те истиче да би за нормално правосуђе било лако да у таквим ситуацијама утврди кривицу и изрекне казне.

„Када су у питању представници српског народа, први предсједник Републике Српске Радован Караџић је дао сагласност да међународне новинарске екипе и представници свјетских агенција дођу у Приједор, Омарску. Он није знао да се тамо нешто дешава, а њему се приписује да је то по његовом плану урађено и због тога му се судило“, подсјетио је Савчић.

Са друге стране, истиче Савчић, „тадашњи ратни командант муслиманске војске Алија Изетбеговић и други високорангирани представници и власти и војске су знали за постојање ‘Силоса’, али правосуђе које је зажмурило на оба ока и зачепило оба уха када је ријеч о одговорности муслимана, Бошњака не реагује на то, што код Срба ствара велико незадовољство и неповјерење у њихов рад“.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је Срни да је злогласни логор „Силос“ у Тарчину још један подсјетник на страшну судбину Срба затворених по бројним казаматима током рата у БиХ и изразио наду да ће бити изречена осуђујућа пресуда за наредбодавце и извршиоце злочина почињених над Србима у овом логору.

Указао бих поново на чињеницу да су Срби из пријератних сарајевских општина одвођени са улица, кућа и станова, болница… затварани, мучени и злостављани на разне начине у више од 200 логора, затвора и других мјеста заточења која су постојала за вријеме рата на овом подручју – истакао је Којић.

Према његовим ријечима, то је још један доказ у прилог тврдњи да су Срби у Сарајеву почетком деведесетих година прошлог вијека буквално стављени изван закона, а да за то највећу одговорност сносе највиши званичници цивилне, војне и полицијске власти такозване РБиХ.

– Логори нису били „спорадични инциденти“ како, углавном, бошњачки званичници правдају злочине почињене над Србима, него су постојали захваљујући систему и општем расположењу према Србима у то вријеме – указао је Којић.

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић рекао је да је Тарчин једно од највећих мјеста страдања српског народа, те да је у логору „Силос“ почињен један од највећих злочина над Србима.

Он је подсјетио да је у „Силосу“ било заточено више од 550 Срба од 11 до 85 година, те да је 11 жена боравило у логору сво вријеме његовог постојања.

Према његовим ријечима, за ту „индустрију смрти“ су знали и ратни командант Армије РБиХ Алија Изетбеговић и команданти јединица на чијем су подручју налазио „Силос“, али да нико ништа није предузимао.

„Ту су људи умирали са посљедњим ријечима – Дајте нам хљеба! Људи су ту мучени на све могуће начине, изгладњивани, рањени, ишли на копање ровова и траншеа за потребе муслиманских јединица“, рекао је Носовић.

Носовић је указао и на „срамну пресуду на десет година затвора команданту Трећег корпуса Армије РБиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године иако је доказано да је ту 52 српске главе ритуално одсјечене“.

Српски народ је, напоменуо је Носовић, „за један вијек три пута страдао на монстуозан начин од истих џелата и под покровитељством међународне заједнице, која сада кажњава само једну – српску страну, док су остали аболирани“.

„Изјава предсједника СДА Бакира/ Изетбеговића да су Срби „лош народ“ и свих који нешто значе у Федерацији БиХ одраз су мржње која избија на све стране, мрзе српски народ и циљ је да га нема на овим просторима. Наш једини спас јесте очување Републике Српске и да српски народ схвати да не треба да заборавља, а још мање да опрашта!“, поручио је Носовић.